Download ВИЗАНТИНСКИ ИЗВОРИ ЗА ИСТОРИЈУ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ ТОМ 2 PDF

TitleВИЗАНТИНСКИ ИЗВОРИ ЗА ИСТОРИЈУ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ ТОМ 2
File Size1.4 MB
Total Pages55
Document Text Contents
Page 1

A C A D E M I A S C I E N T I A R U M S E R B I C A

S E O R S U M E D I T A
Lib. CCCXXIII

I N S T I T U T O M B Y Z A N T I N U M
Lib. VII

FONTES BYZANTINI
HISTORIAM POPULORUM JUGOSLAVIÄE

SPECTANTES

TOMUS II

Serbocroatice interpretati et commentariis ornati
a

BOŽIDAR FERJANČIĆ

Approbatum imprimi in VII sessione Sectionis studiorum socialium
Academiae Scientiarum Serbicae 18 XI 1858

Recensente
GEORGIO OSTROGORSKY

B E O G R A D
1 9 5 9

С Р П С К А А К А Д Е М И Ј А Н А У К А

П О С Е Б Н А И З Д А Њ А
КЊИГА CCCXXIII

ВИЗАНТОЛО1ПКИ ИНСТИТУТ
КЊИГА 7

ВИЗАНТИСКИ ИЗВОРИ
3A ИСТОРИЈУ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ

TOM II

Обрадио

БОЖИДАР ФЕРЈАНЧИЋ

Прпмљено на VII скупу Одељења друштвених наука Српске академије наука
од 18 новембра 1958 год.

У p e д н и κ
Академик ГЕОРГШЕ ОСТРОГОРСКИ

Директор Византолошког института

И З Д А В А Ч К А У С Т А Н О В А

ΉΤΑ

Б Ε Ο Γ Ρ Α Д
1 9 5 9

Page 2

C A Д P Ж A J

Предговор

Скраћенице . . . . .

Константин Порфирогенит .

Спис o народима

Спис o темама

Спис o церемонијама .

Живот Василија I

Општи регистар . . . .

Регистар грчких имена и појмова

VII

IX

1

9

74

76

79

81

95

Page 27

A 2 Внзантиски извори

у το време овим Хрватима био je архонт Порга (Ποργας)
119

.
Ова земља у којој су Хрвати били насељени, одавно

беше под влашћу цара Ромеја, и отада палата и хиподром
цара Диоклецијана у земљи истих Хрвата до данас се чу-
вају у граду Салони, близу града Сплита

1
*

0
.

Ови покрштени Хрвати неће да ратују против страних
земаља, изван своје земље. Јер добили су неко пророштво
и заповест (όρισμόν) од римског папе, који je за Ираклија
цара Ромеја послао свештенике и њих покрстио. Наиме, ови
Хрвати после свога покрштавања дадну својеручно потписану
обавезу, под чврстом и непоколебљивом заклетвом у св.
Петра Апостола, да никада неће провалити у туђу земљу
и ратовати, већ да ће радије живети у миру са свима који
то желе, примивши од истог римског папе овај благослов:
ако неки други пагани пођу против земље ових Хрвата и
зарате, нека за њих [Хрвате] ратује бог Хрвата и штити их
и победу им донесе Петар Христов ученик

121
. После много

ухватила дубљег корена у ширим слоЈевима становништва. Ο томе сведочи по-
датак из DAI да je већина придошлих словенских становника остала некрштена
<cf. De adm. imp. c. 29, 68—69), као и вести да су за време слабих византиских
владара многи међу јужнословенским племенима отпали од хришћанске вере.
Cf. Theoph. Cont. 288 sq. Крајем V1I1 в. процес покрштавања улази у своЈу
завршну фазу, када je већина хрватског становништва примила хришћанство.
Cf. Dvornik, Slaves 71—74. M. Perojević, Ninski biskup u povijesti hrvatskog
naroda, Zagreb 1939, 15 si. Мисија Јована Равењанина, која по резулгатима Булића
долази у крај V1I1 или почетак IX в., имала je задатак да обнови солинску
архиепископију, важан црквени центар на територији насељеној Хрватима, и тиме
да омогући њихово коначно покрштавање.

119
Већина историчара идентификује кнеза Поргу, као и Порина, у чи]е

je време обављено покрштавање Хрвата (De adm. Imp. c. 30, 90) c Борном, по-
знатим кнезом Далматинске Хрватске из почетка IX в. Cf. Dümmler 41; Karaman,
Spomenici VII i V I I I stoljeća 106; Hauptmann, Porijeklo stanovništva 19 si.; Gra-
fenauer, Prilog kritici 26 si. Међутим, већ Rački, Documenta I, 291, одваја ова два
имена, идентификујући прво од њих (Порга) са словенским Борко — Борвка,
Борнка. Исто: Skok, Kako bizantiski pisci 180; S. Sakač, Ugovor pape Agatona s
Hrvatima, Zagreb 1931, 5 si. Прихвата јући идентификацију Порга — Борна, šišić,
Genealoški prilozi 48 и Povjest 386 n. 20, сматра да je Порин облик за име кнеза
Бранимира, јер словенски језици не праве лична имена од Пор-, већ само од
бор- или бран-. Gregoire, L'orlglne 94, 102 sq., Поргу доводи у везу c Кувра-
товим стрицем Органом (в. пр. 118), a Порина идентификује са словенским па-
нонским кнезом Прибином из прве половине IX в. Тиме би се покрштавање
Хрвата пребацило у стару домовину, што се не слаже са подацима из DAI. Уп.
Grafenaiier Prilog kritici 27. За Борну (у DAI Поринос и Порга) Prvanović, Ko
je hrvatski knez Borna 301—310, доказује да je кнез источно-српских племена
Гудушчана и Тимочана и да je око почетка Људевитовог устанка пребегао c
Гудушчанима у Хрватску, где су их Франци населили у области између Веле-
бита и Мале Капеле.

120
Подаци да се остаци хиподрома налазе у хрватској земљи, показују

да се територија византиске теме Далмације није простирала далеко од градских
зидова. C друге стране, Диоклецијанова палата као сасгавни део града Сплита,
свакако се налазила на територији византиске теме.

111
Schafarik, II 283, сматра да К. говори o уговору склопљеном између

папе и Хрвата, после ослобођења од франачке власти, када су Хрвати затражили

Спис o народима 43

година, у доба архонта Трпимира (εν ταΓς ημέρας Τερπημέρη
τοο άρχοντος), оца архонта Крешимира (του άρχοντος Κρασημέρη)

122
,

дође из Франачке, која je између Хрватске и Венеције
123

,
неки крајње побожан човек по имену Мартин (Μαρτίνος),
обучен у световно одело, који je, причају исти Хрвати,
чинио многа чуда; овај побожни човек био je слабог здравља
и без ногу, тако да су га четворица дизала и носила, тамо
где би желео. Он истим Хрватима поново препоручи (διατηρείν)
да до краја свога живота чувају ову заповест његове све-
тости папе, поделивши им и сам благослов сличан папином

124
.

Због тога ни сагене ни кондуре [тј. бродови] ових Хрвата
никада не полазе у рат ни против кога, уколико неко баш
против њих не зарати. Овим бродовима од Хрвата одлазе
једино они који се баве трговином, обилазећи од града до
града Паганију и залив Далмације све до Венеције

125
.

Архонт Хрватске од почетка, тј. од владе цара Ира-
клија, поданички je потчињен цару Ромеја и никада не беше

покрштење из Рима. Мало je вероватна хипотеза Sakača, Ugovor Pape Agatona
27—32, да се ради o уговору o ненападању који je папа Агатон, у оквиру своје
пацифистичке политике, склопио 679 r. c Хрватима. šišić, Genealoški prilozi 47 si
и Povjest 386, претпоставља да je y питању позната преписка између кнеза Бра-
нимира и папе Јована VIII. Исто: Hauptmann, Dolazak H r v a t a 124. Po Dabinoviću,
Hrvatska državna t pravna povjest I, 48 s i , подаци из DAI će одн"осе на уговор скло-
пљен посредништвом папе Агатона 681—685 г. између Византије и Хрвата. Како
следећи пасус у DAI, који говори o средини IX в., почиње: „после много година
у време кнеза Т р п и м и р а " , то се вест o споразуму Хрвата c папом односи на
знатно р а н и ј и период.

122
Трпимир je хрватски кнез из средине IX в. (око 845—864), од кога нам

je сачувана прва хрватска повеља издата 4 марта 852 r. Cf. Rački, Documenta I, 3.
О к н е з у Т р п и м и р у в. šišić, Povjest 330—338; Историја175. Међутим, подаци оосталим
хрватским кнезовима које спомиње DAI (в. пр. 138) нису ни прецизни ни јасни.

123
К. овде свакако има у виду франачке поседе у Фурланској.

124
За мисију Мартина Šišić, Povjest 433, претпоставља да пада у време

око 933 г., када се на цариградском двору налазио као папски посланик бискуп
Мадалберт. Датира јући ову вест у време око 925 r. Sakač, Ugovor Pape Agatona
73—76, идентификује Мартина, који je вероватно био Словенац из Истре, са
мучеником св. Мартином Подсуседским, чије се име спомиње у две загребачке
повеље из XIII в C друге стране L. Kafić, Saksonac Gotšalk na dvoru kneza
Trpimira, Zagreb 1932, 29 si., идентификује Мартина са Саксонцем Готшалком,
који je средином IX в. боравио на двору кнеза Трпимира. За обојицу се каже
да долазе из истих крајева, из данашње Фурланске; осим тога, по наводима DAI,
Мартин je врло побожна личност, a Готшалково учење o предестинацији могло
je примитивним Хрватима да изгледа као доказ велике побожности. Међутим,
услед недостатка јасних изворних података, не може се ништа одређено рећи
o Мартиновој делатности.

_
125

Податак o трговачко-поморској снази Хрвата није хронолошки одређсн.
Грош, Известин 124 сл., мисли дл се ова вест односи на време кнеза Трпимира,

док L. Poparić, O pomorskoj sili Hrvata za dobe narodnih vladara, Zagreb 1899, 68,
исту датира у време краља Томислава. Развитак поморске трговине код Хрвата
не мора да се везује c политичким и војним успоном хрватске државе, јер се та
трговина могла обављати увгк када су мирне прилике то дозвољавале. Из Хрват-
ске су се извозили сточарски и пољопривредни производи: сир, вуна, сирове
коже, вино, уље, восак и робови. Уп. Историја 187.

Page 28

44 Византиски извор»

потчињен архонту Бугарске (τψ <ζρχονη Βουλγαρίας)
126

. Али ни
Бугарин не поведе рат против Хрвата, изузевши Михајла
Бориса (Μιχαήλ δ Βορίσης), архонта Бугарске, који пође и
зарати на њих и, не могавши ништа да учини, закључи са
њима мир, обдаривши Хрвате и примивши од Хрвата дарове

127
.

Међутим, ни ови Хрвати нису никада Бугарима плаћали
данак, осим што често даваху једни другима поклоне прија-
тељства ради.

У покрштеној Хрватској су насељени градови: Нин
128

,
Биоград

1
'

9
, Велица

130
, Скрадин

131
, Ливно

132
, Столпон

183
, Книн

1 3 4

Карин
185

и Клавока
136

.

126
Ово се истнче свдкако због некадашњих аспирација Симеона Бугарског

Cf. Runciman, Romanus Lecapenus 35 sq.
127

Schafarik, H 288, претпоставља да су Бугари, за време кнеза Здеслава,
878/9 г., напали из Славоније на Хрвате. Klali, Povjest I, 53 и ЗлаШарски
I, 2,8 сл., датирају рат у 853 — 854 r. Slšlć, Povjest 335, даје као хронологију
време између 854 и 860 r., a из навода да после тога Бугари и Хрвати нису
више ратовали, изводи исправан закључак да ве'т o рату потиче из неког извора
пре 926 г., тј. пре напада Симеона на Хрвате. Hauptmann, Koje su sile 177—181,
сматра да се рат водио само између Панонских Хрвата и Бугара, и то у оквиру
франачко-бугарског рата 853 г., када су Бугари покушали да заузму Срем, али
су наишли на жесток отпор франачких поданика Хрвата. Међутим, највероват-
није изгледа да je кнез Трпимир као франачки вазал ратовао против Бугара и
из тога рата изишао као победник. Уп. Историја 176.

128 с
н
Ν

ώνα
ј

е
данашњи Нин у истоименој жупи, недалеко од Задра.

Cf. Rački, Documenta I, 413; šlšić, Povjest 446; Skok, Ortsnamenstudien 227 sq.
129 To Βελέγραδον je Белоградон из средњовековних повсља, данашњи Био-

град на мору; у облику из DAI словенски полуглас замењен je грчким ε. За лит.
в. пр. 128.

130
За го Βελίι-ζιν Schafarlk, II 297, навози старија мишљења да je то Белица

у равници Буковице у нинској жупи, али додаје и своју претпоставку да се ради
ο граду Белају. Racki, Documenta l, 413, само упозорава на неколико места са
сличаим н а з н в и м а , док Skok, Ortsnamenstudien 228, објашњава да цар помоћу
гласа v, грецизира словенски локатив ВЂ Белици.

131
Το Σκόρδονα je данашњи Скрадин, у бившој брибирској жупи. То je

грецизирани облик, у коме je грчки глас ο заменио словенско а. За лит. в. пр. 128.
182 С

Н Χλεβενα je Ливно, главни град некадашње истоимене жупе; словен-
ски полуглас т> из ХлевЂно цар пише као е. За лит. в. пр. 128.

133
За то ΣΓόλιτον Rački, Documenta l, 413, само наводи сличне облике у

средњовековним документима: Stilbica, Stupica. Skok, Ortsnamenstudien 227, прет-
поставља да je то Ступин, средњовековна Стелпона код Рогознице.

184 то Τενήν je данашњи Книн, у средљем веку центар истоимене жупе;
словенски полуглас δ je и овде замењен грчким ε, док je y називу за жуну остало
Τνήνα. За лит. в. пр. 128.

135
Το Κόρι je стари град К а р и н на истоименом заливу недалеко од Задра

Константинов облик je вероватно изведен од словенског КЂРИНЂ < Corinium, из-
бацивањем крајњег слова v по угледу на новогрчки и заменом полугласа % c грчким
о. За лит. в. пр. 128.

_ 1зв TO κλαβώκα Schafarlk, II 237, идентификује c градом Гламочем (исто:
Грош, Известин 103), док Rački, Documenta l, 413, наводи „ecclesia S. Petri de
Clobuco", која се јавља у средњовековним документима. Skuk, Ortsnamenstudien
228, сматра да je у питању Клобук и да цар словенско у замењује c грчким о.

Спис o народима

Покрштена Хрватска има коњице до 60 хиљада, пеша-
дије до 100 хиљада и до 80 сагена и до 100 кондура. Сагене
имају по 40 људи, кондуре по 20 људи, a мање кондуре
по 10 људи

187
.

Овако велику силу и множину војске имала je Хрватска
до архонта Крешимира. Када je он умро, његов син Миро-
слав (Μιροσθλάβος)

138
владао je четири године и био je убијен

од бана Прибуне (οπό тоо Πρβουνία βοεάνου άναφεθέντος)
189

. И
пошто су у земљи настале свађе и многе размирице, смањи
се коњица и пешадија и сагене и кондуре у држави Хрвата.
Сада имају 30 сагена, кондура великих и малих ^*, и ко-
њице *** и пешадије***

140
.

137
F. Rački, Odlomci iz državnog prava 24, je прво претпостављао да се

вести o војној и поморској снази Хрвата односе на време кнеза Трпимира, тј.
средину IX в. Исто: ГроШ, Известин 128 сл. Међутим, касније Rački, Documenta
I, 399, датира ове податке у време краља Томислава, када je хрватска држава до-
•ститла врхунац територијалног и политичког успона. Исто: Klalć, Povjest I, 72;
Popario, O pomorskoj sili Hrvata 68 si.; šlšić, Povjest 413 n. 21; Историја 181. 3a
број војника и веслача Poparić, O pomorskoj sili Hrvata 69 и Šlšić, Povjest 413 n.
21, мисле да je тачан, јер je велики број коњаника условљен поседом Панонске
Хрватске, a јака флота држањем неретљанских острва и далматинских градова.
Међутим, ти бројеви су свакако претерани, јер би њихово усвајање претпостав-
љало да je Хрватска имала већу војну и поморску силу од Византије.

138
Поред већ раније споменутих кнезова Трпимира и његовог сина Креши-

мира, К. овде поново наводи Крешимира али са сином Мирославом. Schafarlk, II
288 sq., претпоставља да je Крешимир владао од 900—914, a његов син Мирослав
од 914—917 г. Међутим, већ Дринов, Сочиненин I, 492, 496., сл., помера сву тројицу
владара, које спомиње DAI, у X. в., идентификујући Трпимира c Томиславом и
претостављајући да његов син Крешимир влада до 946—947 г. Из надгробног
натписа краљице Јелене (сахрањене 976 г. у цркви св. Марије), жене Михајла a
мајке Стјепана, F. Bullt, Izvještaj o crkvi sv. Marije od Otoka i nadgrobnom natpisu
kraljice Jelene, VHAD N. S. 5(1901) 223 si., закључује да je Михајло—Крешимир а
Стјепан—Мирослав, тумачећи то чињеницом да je велики број хрватских владара
имао два имена, хришћанско и народно. Sišić, Genealoški prilozi 59 si. и Povjest
431 n. l, одбацује наведену комбинацију, јер ако je Јелена умрла 976 г., она je
могла да буде мајка краља Држислава a жена Крешимира II; вероватно да je
Трпимир млађи Томислављев брат и да влада од 928—935 r., a његвв син Кре-
шимир од 938—945 г. Исто: Ћоровић, Хисторија I, 144. Највероватнију претпо-
ставку даје V. Klalć, Prilozi hrvatskoj Istoriji za narodnih vladara, Zbornik kralja To-
mislava, Zagreb 1925, 213 si., да će y DAI спомињу два Крешимира, од којих један
припада средини IX в., a други крају прве половине X в. Сасвим je логично да
се y DAI догађаји излажу извесним редом, па се после Трпимира и његовог сина
Крешимира (средина IX в.) говори o догађајима од којих неки припадају и X в.,
a тек онда се говори o Крешимиру II и његовом сину Мирославу (друга четвр-
тина X в.).

ш
O бану Прибуни се говори у повељи Петра Крешимир^а (око 1060), a y

вези c претком издавача повеље Крешимиром Старијим. Cf. Rački, Documenta I,
62. Пошто će Прибуна и овде јавља у вези c Крешимиром II, чијег je сина, према
подацима из DAI, лишио престола, вероватно да се ради o истој личности. Уп.
Šlšić, Povjest 434—436.

140 K. je вероватно само за овај период имао тачне податке o војној и
поморској снази Хрвата. Знајући да je Хрватска пре тога располагала већом вој-
ном силом, он je дошао до наведених невероватних бројева. (в. пр. 137).

Page 54

96 Византиски извори

Δαλέν 34, в. Дален

Δανούβιος 10, в. Дунав

Δεκάτερα 13 17 23, в. Котор

Δελματινοί 78, в. Далматинци

Δεσνήκ 204, в. Десник

δεσπόται 78

Δεστινίκον 58, в. Дестиник

Διάβωρα 13 23, в. Задар

Διόκλεια 10 34 230, в. Дукља

Διοκλητιανοί 10 14 79, в. Дукљани

Δοβρισκίχ 61, в. Добрискик

Δόκλεα 230

Δόμνος 22, в. св. Дујам

Δοστινίκα 53, в. Дестиннк

δούλοι 47

δρουγγάριος 17

Δυρράχιον 27, в. Драч

Έζερΐται 70, в. Језерити

Έζερός 263

Έλλυσσόν 34, в. Улцињ

Έλος 263

έσθλαβώθη 279

Έστιουνήζ 69, в. Естиуниз

Ζαχαρίας 55, в. Захарија

Ζαχλοΰμα 60, в. Захлума

Ζαχλοομοι Η 206 79, в. З а х у м љ а н и

Ζέντινα 34, в. Цетина

Ζετλήβη 227, в. Зетливи

ζουπάνοι 15, в. жупани

ζουπανός 267

Ήμνηκος 56, в. Химник

Ήμότα 96, в. Имотски

Ήτζβόκλια 56, в. Ицвоклија

θέμα 20 28

θεόκτιστος ό Βρυέννιος 70, в. Тео-
ктист Вријеније

Θεόφιλος 69, в. Теофило

?άμ ερα 23

"Ιης 65, в. Вис

Ίλλυρικόν 31, в. Илирик

Ίοσλή 61, в, Јосли

ίστέον 6'τι з 71 255

Ιωάννης δ Πρωτεύων 71, в. Јован
Протевон

Καναλή 222, в. Конавље

Καναλίται 14 79, в. Конављани

καστέλλια 34

Κάτερα 203, в. Котор

Κατερα 23, в. Котор

Καταυτρεβενώ 61, в. Кататревено

καύχανος 187

κέλευσις 78

Κίκερ 241, Β. Корчула

Κλαβώκα /36, в. Клавока

Κλείσα Π. в. Клис

κλεισούρα 10

Κλονίμηρος 53, в. Клонимир

Κλουκας 30, в. Клукас

Κνηνος 56, в. Книн

Κόρι /35, Β. Карин

Κοσέντζης 30, в. Косениц

Κοτζίλις 32, в. Коцил

Κούρκρα 241, в. Корчула

Κράινα 62, Β. Крајина

Κρασημέρης 43, в. Крешимир

Κρίβασα 34, в. Крбава

Κρινίτης δ Άροτρας 72, в. Кринит
Аротрас

Κρωβάτοι 79, в. Хрвати

Λαγουβαρδία 17, в. Лангобарднја

Αάστοβον 65, в. Ластово

λαΟ 20

Λαυσαιοι 20, в. Лаусани

Λεανήκ 200, в. Лесник

Λέων ό 'Ραβδούχος 54, в .ЛавРавдух

Λινζίκη 2/0

Index
97

Λίτζα 34, в. Лика

Λιτζίκη 60, Β. Литцики

Λόβελοζ 30, Β. Ловелос

Λοντο5όκλα 64, в. Лонтодокла

Λουκάβεται 226, в. Лукавете

Λουμβρικάτον 60, в. Лумбрикатон

μακάριος 2

Μαλοζεάται 242, в. Мљет

Μαρμαήν 54, в. Мармај

Μαρτινος 43, в. Мартин

Μεγυρέτους 198, в. Међуречје

Μελετά 68 242, в. Мљет, Молат

μέλιγκος, μέλιγος 263

Μ/]λιγγ&ί 70, Β. Милинзи

Μιροσθλά^ος 45, в. Мирослав

Μιχαήλ 69, Β. Михајло

Μιχαήλ, ό Βορίσης 44, в. Михајло
Борис

Μοκρισκίκ 61, в. Мокрискик

Μόκρον 236, в. Мокро

Μοκρός 34, Β. ιΜοκρο

Μόραβον 290

Μουντιμί]ρος 51, в. Мутимир

Μουχλώ 30, в. Мухло

Νάρων 234

Νικήτας δ Ώορύφας 17, в. Никита
Ориф

Νίνα /04, Β. Нин

Νόνα 101, Β. Нин

Νουγράδε 232, в. Новиград

Νωνα 128, в. Нона

εμάς R9

ορισμός 42

Όρμος 224, Β. Врм

Όρόντιος 34 234, в. Неретва

"Οστρωκ 238, в. Острок

δτι 3 71 255

"Οψαρα 13, Β. Опсара

Παγανοί 14, в. Пагани, Неретљани

παλάτιον 21

Παννονία 31, в. Панонија

Παραθαλάσσια 99, в Приморје

πατρίκιος 17, в. патриције

Παύλος 54, в. Павле

Πεσέντα PS, в. Песента

Πέτρος 52, в. Петар

ΓΚζούχ 62, в. Пизух

Πίταυρα 20, Епидавр

Πλέβα 97, в. Плива

Πόντος /43, в. Црно Море

Ποργας 40 42, в. Порга

Π τλης 7 250

Πρεσθλάβος 57, в. Поеслав

Πριβέσθλα^ος 53, в. Првослав

Πριβουνίας 45, в. Прибуна

Προσκ)·) ^ης 50, в. Просигој

πρωτοαπαθάριος 21, протоспатар

Πυρότιμα 67, в. Пиротима

'Ράλλης 7 250

Τάση /65, в Рас
Τάστωταα 34, в. Растоца

Ταουσαΐοι 20, в. Рагужани

Ταούσιν 13, в. Рагуза

Ταούσιον 20, в. Рагуза

Τενιανοί 79, в. Неретљани

Τίσενα 225, в. Рисан

Το5όσ9λαβος 50, в. Радослав

'Ρωμαίοι 9 14 20 29 149 291, в. Ромеји

Τωμανοι 9, в. Романи

Τοσσα 17, в. Рисан

Σαλινές 58, в. Салинес

Σαλώνα 11, в. Салона

Σαξία 27 71, в. Саксија

Σαρακήνοι 17, в. Сарацени

Σελβώ 63, в. Силва

Σέρβια 148, в. Сервија

Σερβλία 36, 47 148, в. Србија

Пиаантиски извоои

Page 55

98 Византиски извори

Σέρβλοι 14 46 79, в. Срби

σέρβυλα 48

Σιγρίτζης Θεόδωρος 54, в. Сигрица
Теодор

Σίδραγα 103, в. Сидрага

Σκέρδα 64, в. Шкарда

Σκιρδάκισσα С><Ј, в. Скирдакиса

Σκλαβάρχοντες 19, в. словенски ар-
хонти

Σκλαβηνίαι 16, в. Склавиније

σκλαβήνίκα έθνη 10

Σκλαβησιάνοι 73 77, в. Склависијани

Σκλοφοι. 76, в. Словени

Σκλάβος 279

σκλαβώνω 279

Σκόρδονα 131, в. Скрадин

σκοτεινή θάλασσα 46

Σκύθοι 74 79, в. Скити

Σλαβόνετζα 239, в. Славинеца

Σμ,ίνα 104

Σουβδελιτία 76, в. Субделитија

Σταγνόν 61, в. Стон

Στέφανος 21 52, в. Стефан

Στόλπον /33, Β. Столпон

Στροίμηρος 51, в. Стројимир

Τενήν 134, Β. Книн

Τερβουνία 34 223, в. Травунија

Τερβουνιοτα^ 14 79, в. Травуњани

Τερπιμέρης 43, в. Трпимир

Τετραγγούριν 13, в. Трогир

Τζεέσθλαβος 53, в. Часлав

Τζένζηνα, Τζέντηνα 95, в. Цетина

τζέρβουλα 150

Τζερβουλίάνοι 48

Τζερναβουσκέ») /97, в. Чернавуск

Τζουτζήμερις 62, в. Чучимир
Τνήνα 102 134, Β. Книн
τόπος 145 148
Του γα 30, в. Туга

Τουρκία 28, в. Мађарска

Toöpxoc 28, в. Мађари

τροίγος 47

τρέβενω 61

Τρύφων 23, в. Трифун

Φαλιμέρης 62, в. Х в а л и м и р

Φάρα 243, Β. Хвар

Φραγγία 27 31 37, в. Франачка

Χλεβένα /32, в. Ливно

Χλεβίανα 94, в. Ливно

Χλούμ 60, Β. Хум

χλούμ 206

Χλοΰμος 59, в. Хум

χορουάθος 116

Χρωβατία 35, в. Хрватска

Χρωβάτοι 11, 31, в. Хрвати

Χρωβάτος 30, в. Хрват

Χωάρα 65, в. Хоара

χωρίον 58

"Ωτος 71 27, в. Отон

Similer Documents