Download Tržište Država i Okoliš Kasim Tatic PDF

TitleTržište Država i Okoliš Kasim Tatic
File Size81.8 MB
Total Pages339
Document Text Contents
Page 1

Sarajevo, 2011

Page 2

Naslov djela:



Autor:



Izdavač:



Glavni i odgovorni urednik:



Recenzenti:









Tiraž:



Štampa:



Odgovorno lice štampanja:


Tehnička obrada:


-------------------------------------------------

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Nacionalna i univerzitetska biblioteka

Bosne i Hercegovine, Sarajevo



502.131.1:330.101.542(075.8)



TATIĆ, Kasim

Tržište, država i okoliš / Kasim Tati . -

Sarajevo : Ekonomski fakultet, 2011. - 347 str. :

graf. prikazi ; 24 cm



Bibliografija: str. 338-347 ; bibliografske i

druge bilješke uz tekst.



ISBN 978-9958-25-053-8



COBISS.BH-ID 18461446

-------------------------------------------------





Tržište, država i okoliš



Prof. dr. Kasim Tatić



Ekonomski fakultet u Sarajevu



Prof. dr. Veljko Trivun, dekan



Akademik prof. dr. Boris Tihi

Prof. dr. Aleksandar Kalmar

Prof. dr. Slavica Manić

Prof. dr. Nevenko Herceg


500



Štamparija Fojnica d.o.o.



Šehzija Buljina, direktor



Mahir Haračić

Page 169

Tržište, država i okoliš



169




Slika 4.6: IzvoĊenje optimalne takse/poreza na zagaĊenje uz pomoć graniĉne neto

privatne korisnosti -MNPB

Ukoliko se preduzeću nametne obaveza plaćanja takse/poreza na svaku jedinicu

ekonomske aktivnosti koja dovodi do zagaĊenja (pretpostavka je da je emitirano

zagaĊenje srazmjerno ekonomskoj aktivnosti), i ukoliko se visina poreza/takse utvrdi na

nivou , moţe se vidjeti da bi takva taksa dovela do pomjeranja krive MNPB u lijevu

stranu prema (MNPB  ). Vrlo jednostavno, mora da se plati na svaku jedinicu

aktivnosti, tako da je iznos graniĉne neto koristi smanjen za iznos . Preduzeće koje

zagaĊuje će sada nastojati da maksimizira neto privatne koristi, uz ograniĉenje koje

nameće postojanje obaveze plaćanja takse na zagaĊenje, i obim proizvodnje pri kojem se

postiţe maksimalni profit jest obim oznaĉen sa Q . Taksa je dakle optimalna taksa (jer

dovodi do realizacije društveno optimalnog nivoa proizvodnje od Q . Kako je utvrĊena

vrijednost ? Ta vrijednost jednaka je vrijednosti graniĉnih eksternih troškova, odnosno

štete izazvane zagaĊenjem – MEC u optimumu.



Na ovaj naĉin moţemo definirati optimalnu taksu na zagaĊenje ili optimalnu Piguvijevu

taksu – ona je jednaka graničnom eksternom trošku (ili graničnoj šteti izazvanoj

zagađenjem), za optimalnu vrijednost nivoa aktivnosti koja dovodi do zagađenja.

Funkcija štete pokazuje kako šteta izazvana zagaĊenjem varira sa nivoom emitiranog

zagaĊenja, i kolika je ta šteta iskazana novĉano. (U tom sluĉaju moguće je uspostaviti

vezu unazad do aktivnosti preduzeća koje dovodi do zagaĊivanja). U stvari, postoji samo

nekoliko koraka u iznalaţenju takvih funkcija oštećenja. Redosljed bi bio sljedeći :

Page 170

Prof. dr. Kasim Tatić



170


Ekonomska aktivnost preduzeća koje zagaĊuje okolinu  Emisija štetnih materija u

okoliš  Koncentracija zagaĊenja u okolišu  Izlaganje ljudi i materijalnih dobara

štetnom dejstvu polutanata  Funkcija fiziĉkog oštećenja  Novĉano iskazana

vrijednost štete

Potreba da se utvrdi cijela funkcija MEC (ili bar veći dio te funkcije) proizilazi iz

potrebe da iznaĊemo optimalni nivo zagaĊenja. Ali ne samo da je potrebno znati dobar

dio krive MEC nego je potrebno utvrditi i krivu MNPB. Ukoliko je zagaĊivaĉ, kao u

našoj analizi, preduzeće ovo moţe biti veoma teţak zadatak zbog nastojanja preduzeća da

zaštiti informacije koje predstavljaju poslovnu tajnu. U stvari, mnogi ekonomisti smatraju

da je vlada, kao autoritet za razrezivanje poreza i taksi, u nezavidnoj poziciji u smislu

obezbjeĊivanja relevantnih informacija. Ova asimetrija informacija izmeĊu preduzeća

koje zagaĊuje okoliš i nadleţne vladine agencije za zaštitu okoliša ĉesto se navodi kao

prigovor za bilo kakvu intervenciju drţave na trţištu.

U praksi ove poteškoće u vezi sa informacijama ne moraju biti takve da ih je nemoguće

riješiti na zadovoljavajući naĉin. To u suštini znaĉi da nadleţna agencija moţe nastojati

da dobije samo uvid u ispravan smjer promjene u nivoima zagaĊivanja, umjesto da

nastoji postići teoretski definiran optimum. (O tome ćemo nešto više reći

kasnije).Ukoliko je to tako, takse na zagaĊenje ipak mogu da se na zadovoljavajući naĉin

primjenjuju kao jedan od instrumenata u politici zaštite okoliša.

Analitĉki model izvoĊenja optimalnog nivoa takse/poreza na zagaĊenje moţe se prikazati

vrlo jednostavno. Neto društvene koristi (NSB) saĉinjene su od ukupnih koristi do kojih

dovodi aktivnost koja zagaĊuje okolinu minus privatni troškovi C, minus eksterni

troškovi, EC, tj.

NSB = PQ  C(Q)  EC(Q) (4.1)

gdje je

P = cijena outputa ekonomske aktivnosti

Q= output kao rezultat aktivnosti koja zagaĊuje okoliš.

Cijena P determinirana je kao parametar jer je pretpostavka da preduzeće posluje na

potpuno konkurentnom trţištu i da se zbog velikog broja jako malih preduzeća pojavljuje

kao preuzimaĉ cijena (price taker) što znaĉi da cjelokupnu svoju proizvodnju moţe da

realizira po datoj cijeni (jer je kriva traţnje individualnog preduzeća predstavljena

pravom linijom paralelnom sa x osom na udaljenosti P).
22

Tada

0














Q

EC

Q

C
P

Q

NSB
(4.2)


22

Naravno u uslovima ograniĉene konkurencije cijena će zavisiti od proizvedene koliĉine jer kriva traţnje

pojedinaĉnog preduzeća ima standardni negativni nagib, koji implicira da se veća koliĉina proizvoda moţe

realizirati na trţištu samo uz smanjenje cijene. Ovo stoga što preduzeće nije više beznaĉajni ponuĊaĉ nego krupni

proizvoĊaĉ ĉija proizvodnja pokriva znaĉajan dio ukupnog trţišta.

Page 338

Prof. dr. Kasim Tatić



338


Prof. dr. Nevenko Herceg


te

Hercegovini formalno- ni

iji instrument

sustava.



entitetskih tijela za upravljanje trgovinom (DNA - Designated National Authority) koja

razvoja (CDM -

vjetsku praksu. Ciljevi koji

a kroz sve analizirane elemente





razmatranju problema ekonom

Bosne i Hercegovine nego i cijele regije te stoga s neskrivenim zadovoljstvom

Similer Documents