Download Tajni_zivot_P. Petrovica Njegosa.pdf PDF

TitleTajni_zivot_P. Petrovica Njegosa.pdf
File Size1022.9 KB
Total Pages196
Table of Contents
                            UMESTO PREDGOVORA ILI JEDNA SASVIM INTIMNA ISPOVED
P. P. NJEGOŠ I ŽENE
P. P. NJEGOŠ VERSUS NIKOLA TOMAZEO
	PRILOG
NJEGOŠ, EZOTERIJA, MASONERIJA
	Jedan pogled na Njegoševo mislilaštvo
	Njegoš, Kabala i Filon
	Njegoš i bogomilstvo
NJEGOŠ I STRANCI
	Njegoš i Milton
		I.
		II.
		III.
TAJNI POLICIJSKI DOSIJE P. P. NJEGOŠA
	II - TRAŽENJE NJEGOŠEVO (REVINDIKACIJA) IVANBEGOVINE
	III - POSVEĆENJE NJEGOŠA ZA VLADIKU
	IV - UPLIV NJEGOŠEV U NARODU
	V - ODNOSI NJEGOŠEVI PREMA AUSTRIJI
	VI - PROTIVNICI NJEGOŠEVI
	VII - LIČNE OSOBINE NJEGOŠEVE
	Zabrana svečanog dočeka Njegoša u Dalmaciji na povratku iz Rusije sa posvećenja episkopa
ISTINA O BOLESTI I SMRTI P. P. NJEGOŠA
	Njegoševa bolest i njegovo nadahnuće
	APENDIX 1
		Paris i Helena
	APENDIX 2
		Prepis Bilježnice
PROLOG U EPILOGU
	DUŠAN ÐUROVIĆ
		LICA:
		PRVI ČIN
		DRUGI ČIN
		TREĆI ČIN
BELEŠKA O PISCU
                        
Document Text Contents
Page 2

ISIDORA BJELICA


TAJNI ŽIVOT P. P. NJEGOŠA
ili

VLADIKA I DŽENTLMEN

Page 98

Otomana, a da pak nije imao vremena za to, da zarobi generala Vukotića (kao što se je nameravalo),
koji se je sveđer nalazio u onome selu, pošto je Arhimandritovo odeljenje stupilo napred radi napadaja
na Podgoricu, gledajući da se koristi oslabljenjem njene posade. Primetivši to, odeljenje Podgoričana sa
otomanskom pomenutom svojom braćom, oslobođenom od opsade, se prema Podgorici, gde im
Crnogorci, predvođeni od Arhimandrita, okrenuše leđa i žurno pobegoše preko ravnice prema svojoj
otadžbini, ostavivši neprijatelju artiljeriju i ratnu municiju. Odeljenje, Arhimandritovo imalo je pokojeg
mrtvog i mnogo ranjenih u povlačenju. I sami Crnogorci tvrde, da bi njihov gubitak bio mnogo veći da
je barut Podgoričana bio boljeg kvaliteta.

Za vreme ovih događaja oni koji su ostali verni uhvatiše zgodnu priliku, da žurno ukrcaju u čamac
svog generala Vukotića, a ovaj prešavši reku Moraču spasi se u Ljevanskoj Nahiji, odakle stiže 21 t. m.
noću u redovito svoje boravište - Cetinje.

I pored svega toga, ako bi se htelo poverovati javnom glasu, Vukotić ne misli da odustane od
nameravanog preduzeća; da granice Crne Gore pretvori u one stare Ivanbegovine, i da razmišlja o tome
kako će raspaliti ratni duh Crnogoraca, klonuli zlokobnim događajima, da bi ponovo stupili u borbu
protivu Arbanasa.

U srezu kotorskome poraz Crnogoraca proizveo je razne utiske. Dok se tome Rimokatolici raduju,
kod Pravoslavnih primećuje se najveća potištenost. Ovi poslednji ipak gaje laskavu nadu, da će se u
budućnosti ostvariti njihove želje."


Ovaj je izveštaj Tomašić sproveo ministru policije Sedlnickom.



Ruska diplomacija u tom dobu, obvezana međunarodnim ugovorima, nije želela sukobe između

Crne Gore i Turske. „Stoga je - veli sr. načelnik kotorski u izveštaju upućenom novom dalmatinskom
namesniku grofu Lilienbergu - dubrovački ruski konsul Gagić došao na Cetinje, doneo od Ruskog dvora
Arhimandritu 8000. - dukata i poruku, da se više nikada ne stavlja na čelo crnogorske vojske, jer da je
njegova samo ga dužnost, da upravlja Crkvom i sveštenstvom, i da je ne samo Otomanska porta, nego
da su i druge države uložile protest protivu njegovog vojevanja." Lilienberg je izvestio cara Franca, da
je ruski car Nikola poručio Arhimandritu i Vukotiću: da će im u njihovim preduzećima obezbediti svu
svoju pomoć, ali samo pod uslovom, da Crna Gora više ne uznemiruje Turke. I dr. Aleksandar Rajc,
savetnik carev i profesor univerziteta u Dorpatu, koji je u političkoj misiji poslat bio u Crnu Goru, u ime
Ruske vlade ukorio je Arhimandrita zbog njegove namere osvajanja Podgorice, Spuža i Žabljaka. Ali ni
ova opomena nije koristila. Njegoš je i docnije kao Mitropolit pokazivao svoj ratoborni duh i hteo pošto
poto da osvoji svu Zetu - Ivanbegovinu. Kotorski sr. načelnik u jednom izveštaju veli: „Vladika želi da
vidi Zetu prisajedinijenu Crnoj Gori, kojoj je nekad pripadala, a pred javnošću pokazuje kao da osuđuje
ratobornost svojih Crnogoraca. No priređeni na Cetinju doček osvajačima otomanskih tvrđava i bogati
darovi podeljeni im dovoljno otkrivaju njegove prave smerove."

U odbrani nezavisnosti Crne Gore Njegoš je pokazivao još veću energiju. Austrijski vicekonsul u
Skadru, Balarin, izvestio je Vladu dalmatinsku: kako se Arhimandrit nije hteo pokoriti zapovedi
Mahmut-paše, bosanskog vezira (koji je ukrotio Bošnjake), da plaća harač Sultanu, ni da dozvoli turskoj
vojsci prolaz kroz Crnu Goru za Albaniju i natrag, iako mu je Vezir zapretio, da će, u protivnom slučaju,
upasti u Crnu Goru sa vojskom od 50 hiljada. Pukovnik Ali-bej po naređenju pomenutog Paše došao je
sa vojskom na granicu kod Podgorice, da pregovara sa Njegošem. Ovaj mu je pošao u susret sa 4 hiljade

Page 99

Crnogoraca, i preko svojih poslanika dao mu razumeti; da Crna Gora nije podložna nijednoj državi; da
će krvlju braniti svoju nezavisnost i da se neće pokoriti ne samo otomanskoj nego nijednoj drugoj
državi. Taj odlučni odgovor toliko je rasrdio Mahmut-pašu, da je izdao zapovest svima pekarima, da
imaju za vojsku pripremiti beškota - hleba u izobilju. No konsul primećuje: „Ako se Vezir odluči da
napadne Crnu Goru, može slobodno računati na gubitak od preko 20 hiljada vojnika. Stoga će se morati
da dobro razmisli pre nego što se na taj rizičan korak odluči.

I sr. načelnik kotorski izvestio je Lilienberga o pomenutom sastanku Njegova sa Ali-bejom u
Jankovini blizu Žabljaka. Sa Ali-bejom bio je i Omer Bećirić-aga iz Žabljaka, a sa Njegošem: otac mu
Tomo, jedan rođak, serdari: bajički i crmnički, knezovi: njeguški i ceklinski, književnik Dimitrije
Milaković i dva sveštenika. - Njegoš je - veli načelnik - izjavio: da će Crna Gora priznati Sultana onako
kao što priznaje i druge evropske vladare i ništa više, pošto Crna Gora ima svog zakonitog vladara, Cara
ruskog, od koga će uvek zavisiti; a što se pak tiče pretnja Vezirovih Crnogorci ih se ne plaše, nego sa
radošću očekuju čas, da se ponovo sa Turcima ogledaju. - I Njegoš, predviđajući rat, izdao je naredbu
Kučima, Piperima i Brdima, da budu spremni na svaki dati znak, a pre svega da se snabdeju opancima.

Page 195

BELEŠKA O PISCU




Isidora Bjelica


Prvi probuđeni,
Gospodar srećnih predmeta,
Svetlo u tami,
Ozloglašena,
Nove srbske drame
Verenica ratnog zločinca,
Prošokoli politarš mudraca,
Seksepistolarni roman
101 muškarac u četiri Godišnja doba,
Tajni život slavnih srpkinja,
Princeze di Montenegro,
Autoportret s muškarcima,
Ljotić,
Sentimentalna putovanja
Dorćol-Menhetn - Sarajka u Beogradu,
Nova filmska Evropa,
Poslednji hrišćanin,

Similer Documents