Document Text Contents
Page 8
тешке крађе обијањем стана остварују се елементи бића кривичног дела оштећења
туђе ствари и кривичног дела нарушавања неповредивости стана.
Консумпција може у неким случајевима представљати и реални стицај, односно
могуће је са више радњи остварити више кривичних дела од којих је једно главно
које консумира остала. На пример, извршилац који претходно украде кључ којим
касније изврши провалну крађу, чини само дело тешке крађе извршене
проваљивањем, а не и крађу којом је прибавио средство извршења. Овде се ради о
некажњивом претходном делу. Као пример накнадног некажњивог дела наводи се
кад звршилац крађе крадену ствар касније прикрива или потура. Он том приликом
не чини кривично дело прикривања, јер је оно комсумирано кривичним делом
крађе.
2.1.4. Инклузија
У теорији кривичног права јавља се и схватање према коме привидни идеални
стицај постоји и у случају инклузије. То је посебан облик консумпције где једно
кривично дело остварује своја обележја бића кроз неко друго теже кривично дело, с
тим што је претходно дело ситно, багателно, готово малог значаја, али је ипак
кривично дело одређено у закону.2 На пример, када приликом убиства пуцањем из
ватреног оружја долази до остварења бића кривичног дела оштећења туђе ствари
оштећењем одеће жртве.
2.1.5. Алтернативитет
Постоји када се два бића јављају као равноправна и потпуно је ирелевантно да ли
ће се узети да потоји једно или друго кривично дело. На пример, нема стицаја
између тешке крађе извршене проваљивањем и облика тешке крађе када вредност
ствари прелази одређену вредност. У том случају узима се да постоји оно што је у
конкретном случају претежније, оно што више доминира.3
2 Аћимович., М., Кривично право, Општи део, Суботица, 2000, стр.145-
148.
8
тешке крађе обијањем стана остварују се елементи бића кривичног дела оштећења
туђе ствари и кривичног дела нарушавања неповредивости стана.
Консумпција може у неким случајевима представљати и реални стицај, односно
могуће је са више радњи остварити више кривичних дела од којих је једно главно
које консумира остала. На пример, извршилац који претходно украде кључ којим
касније изврши провалну крађу, чини само дело тешке крађе извршене
проваљивањем, а не и крађу којом је прибавио средство извршења. Овде се ради о
некажњивом претходном делу. Као пример накнадног некажњивог дела наводи се
кад звршилац крађе крадену ствар касније прикрива или потура. Он том приликом
не чини кривично дело прикривања, јер је оно комсумирано кривичним делом
крађе.
2.1.4. Инклузија
У теорији кривичног права јавља се и схватање према коме привидни идеални
стицај постоји и у случају инклузије. То је посебан облик консумпције где једно
кривично дело остварује своја обележја бића кроз неко друго теже кривично дело, с
тим што је претходно дело ситно, багателно, готово малог значаја, али је ипак
кривично дело одређено у закону.2 На пример, када приликом убиства пуцањем из
ватреног оружја долази до остварења бића кривичног дела оштећења туђе ствари
оштећењем одеће жртве.
2.1.5. Алтернативитет
Постоји када се два бића јављају као равноправна и потпуно је ирелевантно да ли
ће се узети да потоји једно или друго кривично дело. На пример, нема стицаја
између тешке крађе извршене проваљивањем и облика тешке крађе када вредност
ствари прелази одређену вредност. У том случају узима се да постоји оно што је у
конкретном случају претежније, оно што више доминира.3
2 Аћимович., М., Кривично право, Општи део, Суботица, 2000, стр.145-
148.
8
