Download Rimsko pravo SKRIIPTA PDF

TitleRimsko pravo SKRIIPTA
File Size137.3 KB
Total Pages19
Document Text Contents
Page 1

RIMSKO PRAVO

1. Univerzalni karakter Rimskog prava?
- Rimsko pravo ima neke vanklasne, univerzalno prihvatljive osobine. Drzava obezbedjuje opste okvire

sistema, svojim vojnim i pravnim normama. Ona ne primenjuje neposrednu prinudu prema robovima osim ako
ugroze poredak (ustanici) Porodicni staresina je imao gotovo despotsku vlast prema ukucanima, a narocito
prema robovima. Pored toga rimski normativni sistem ne regulise samo odnose izmedju klasa , vec i unutar njih.

2. Dvostruki karakter Rimskog prava?
- Rimsko pravo je robovlasnicko, ali ima neke odlike i resenja koja imaju univerzalni karakter, koja ga cine

prihvatljivim i u srednjem veku i danas.
Na pocetku rimsko drustvo pokazuje vidljive tragove prvobitne zajednice, a pocev od principata javljaju se
elementi feudalnih odnosa. Pa ipak, tokom dugih vekova svog postojanja, to je tipicna robovlasnicka drzava.
Rimsko pravo ne priznaje robu svojstvo lica u pravu tj. rob je bio deo imovine, predmet. Zato sto je fizicki
rad prepusten robovima, drustvo prezire svaku proizvodnu aktivnost, narocito za naknadu. Rimljani su
smatrali da je ispod casti slobodnog coveka da radi za novcanu naknadu.

3. Osnovna razlika izmedju Patricija i Plebejaca? Kada i kako su okoncani njihovi
sukobi?

Osnovna razlika je u tome sto su patriciji cinili radovsku organizaciju, dok su plebejci van nje.
Patriciji ulaze u okvir rodova, bratstava i plemena, a sa plebejcima to nije slucaj. To nije samo razlika u
poreklu vec razlog za politicku i ekonomsku diskriminaciju. Plebejci su liseni politickih prava, jer se citava
organizacija vlasti zasnovana na rodovskim nacelima. Plebejci nemaju pravo na koriscenje zajednickih suma
i pasnjaka, ali patriciji mogu da koriste zajednicke sume i pasnjake, dok su plebejci prinudjeni da se bave
zanatima i trgovinom tj delatnostima koje u to vreme ne donose ni veliki ugled ni zaradu. Uspesno sredstvo
borbe bila je „seoba plebejaca“ sto je u vreme stalnih ratova licilo na vojnicki strajk. Ogorcena borba za
politicku jednakost i za dodeljivanje zemlje vremenom je pocela da daje rezultate. Medju prvima su :
reforma Servija Tulija, Zakon 12 tablica, uvodjenje novih magistratura (plebejski tribun), ukidanje
duznickog robstva, smanjenje kamatne stope i agrarne reforme.

4. Koje obligacione odnose poznaje Zakon 12 tablica?
- To su: sudjenje i izricanje pravde; porodicna vlast, pater familias, nasledjivanje; delikti i sahrane. Malo je

cudno, ali krivicni postupak nije bio obuhvacen tablicama

5. U kom periodu je donet Zakon o citiranju i Zakon o kasiranju i o cemu oni govore?
- Zakon o citiranju je donet za vreme vladavine Teodosija II i Valentijana III 426 g. (Dominat). Sa njim je

zabranjeno da se primenjuju sva dela petorice rimskih pravnika (Senat mrtvih) a to su: Papinijan, Pavle,
Ulpijan, Gaj i Modestian.

- Zakon o kasiranju je doneo 321 g. Konstantin, kojim je zabranjeno sudovima da primenjuju Pavlove i
Ulpijanove komentare Papinijanovih dela. Ovim zakonima pokusalo se da se regulise upotreba pravnickog
prava, tzv. IUS-a



6. Actiones adiecticiae qualitatis – objasniti i navedite koji su?

Page 2

- Pater familijas naredjivao je sinu ili robu da zakljuci posao. U postojecoj tuzbi tamo gde se je navodjeno ime
tuzenog stajalo je ime sina ili roba, a tamo gde je stajalo ime lica koje je trebalo da izvrsi ugovorenu obavezu,
da plati iznos presude navodjeno je ime porodicnog staresine. Te tuzbe su srednjevekovni pravnici nazivali
actiones adiecticiae qualitatis (adiectus – dodati, umetnuti, jer se dodavalo ime) i one obuhvataju sest
slucajeva:

1. Actio quod iussu 4. Actio de peculio
2. Actio institoria 5. Actio tributoria
3. Actio exercitoria 6. Actio de in rem verso


7. Usucapio i Longi temporis praescriptio

Poreklo naziva je jasno: USU CAPERE – pribaviti upotrebom, steci stvar koriscenjem u toku odredjenog
vremena
Longi temporis praescriptio ili samo praescriptio, sto znaci zastarelost, je gubitak prava na zastitu
protekom vremena.

8. Ko protiv koga podize tuzbu Actio negatoria? Navedite i ostale svojinske tuzbe?
- Actio negatoria ili negatorna tuzba se podize kada vlasniku neko lice ne osporava pravo svojine, nego za sebe

tvrdi da ima neko drugo stvarno pravo. Cilj tuzbe je da se utvrdi da to neko pravo ne postoji i da uznemiravanje
prestane.

- Ostale svojinske tuzbe su: rei vendicatio, actio Publiciana koje se i danas koriste za zastitu prava svojine i
drzavinski interdikti.

9. Da li su deca do 7-me godine SUI IURIS (samostalna)
- Ne. Decaci postaju punoletna sa 14, a devojcie sa 12 godina.


10. Koji legisakcioni postupci su bili namenjeni izvrsenju presude?

- Prvo se upotrebljavao manus iniectio („stavljanje ruke na osudjenog“) Kasnije kako se pravo razvijalo i

sporovi umnozavali, pronadjeni su novi nacini, tako da ih je ukupno bilo pet:

1. legis actio sacramento 2. iudicis postulatio 3. condictio 4. manus iniectio 5. pignoris capio

11. Stvari van prometa?
Su stvari koje su izuzete iz pravnog prometa ili bozanskim ili ljudskim zakonima.

- U nicije stvari po bozanskom pravu spadaju: res sacrae i res religiosae
o Res sacrae su one koje pripadaju „bogovima“ u stvari hramovima i sluze religijskim obredima.
o Res religiosae su stvari koje su posvecene kultu mrtvih

- Nicije stvari po ljudskim zakonima
o Tu spadaju stvari za opstu upotrebu kao sto su: vazduh, reke, mora...
o Res publicae (javna dobra) su takodje extra commercium.
o U istu kategoriju spadaju i stvari koje se nazivaju res universitatis

12. Razlika izmedju Casus-a i Maior-a?
- Slucaj (casus ili casus fortuitus) je buduca neizvesna okolnost zbog koje je doslo do stete ili zbog koje ugovor

nije moga biti ispunjen. Do toga je doslo bez volje duznika.
- Vis maior (visa sila) je buduca neizvesna okolnost, koja se, dakle, nije mogla predvideti, a sve i da se

predvidela nije se mogla spreciti.
Dok je kod SLUCAJA teziste na nepredvidivosti, kod VISE SILE je akcenat na neotklonjivosti.


13. Posebni oblici DEPOSITUM-a (ostava)

Page 10

62. Actio familiae erciscundae, Actio noxalis, Actio auctoritatis, Querella inofficiosi
testamenti
Actio familiae erciscundae – Tuzba za podelu konzorcijuma
Actio noxalis – U slucaju noksalne odgovornosti, porodicni staresina, moze biti tuzen ovom tuzbom
Actio auctoritatis – U koliko dodje do evikcije (oduzimanja stvari od strane treceg koji prema njoj ima
neko pravo), pribavilac podize ovu tuzbu.
Querella inofficiosi testamenti - Je tuzba koja se pokretala da bi se ostvarilo pravo na nuzan deo

63. Vizantijski zbornici Rimskog prava?
Ekloga (Lav III Isavrijski) i Prohiron (Vasilije I), Epanagoga, Vasilike (Lav Mudri 892), Sestoknjižje
(Armenopulos)

64. Varvarki zbornici Rimskog prava?
Teodorikov edikt (oko 500 godine), Lex Romana Visigothorum (Rimski zakon Zapadnih Gota), zove se josi
Alarikov brevijar (oko 506 godine), Eurikov zbornik.

65. Pojam recepcije i kakva moze biti?
Recepcijom Rimskog prava naziva se prihvatanje Rimskog prava u srednjevekovnoj Evropi, kao vazeceg
pozitivnog prava. To je jedinstveni slucaj u istoriji da je pravni sistem jedne civilizacije, koja vise ne postoji,
primenjuje vise vekova posle njene propasti. Nekada je do recepcije dolazilo putem uticaja narocito
skolovanih pravnika – posredna recepcija –, a nekada je bila posledica odluke vladara – neposredna

66. Razlika izmedju posluge i ugovora o delu?
Ugovor o delu je konsensualan kontrakt kojim se konduktor (onaj koji radi) obavezije da ce za lokatora
(onaj koji narucuje posao) obaviti neki posao, a ovaj ce njemu za to platiti ugovorenu naknadu. Dok je
posluga realni kontrakt bonae fidei kojim jedna stranka daje drugoj neku svoju nepotrosnu stvar na
besplatno koriscenje. Kod ugovora o delu predmet obaveze konduktora je obavljanje odredjenog posla,
ne sam rad, vec rezultat rada: da sagradi kucu, sasije tuniku, napravi zlatni prsten...

67. Kako utice smrt i promena statusa capitis deminutio na kontrakte i na gasenje
obligacija?
Postoje obligacije koje se smrcu gase. To su, najpre, obligacije iz delikta, koje su i pasivno i aktivno
nenasledive. Niti ce naslednici odgovarati za dug dekjusa, niti ce naslednici ostecenog imati pravo da gone
izvrsioca delikta. Osim ako spor nije doveden do litis contestatio. Zatim, mandat i ortakluk stvaraju obaveze
i prava koja nisu naslediva. Takodje se ne prenose obaveze iz ugovora koja radjaju obligaciju intuitu
personae. Gubitkom statusa deliktne obaveze se ne gase, jer su one vezane za fizicku licnost delikvenata.
Nasuprot tome, capitis deminutio u nacelu gasi kontraktne obaveze.

68. Obligationes naturales (prirodne obligacije)?
Postoje neki imovinski odnosi koji nisu pravni, kojima ovaj elemenat nedostaje. To su prirodne obligacije.
Poverilac tada nema pravo da se obrati sudu da bi dosao do svog potrazivanja. I pored toga za njh se ne
moze reci da nisu obligacije, jer ako duznik isplati, cak i u zabludi (nije znao da nije morao da plati), ne
moze traziti povracaj onoga sto je dao.

Similer Documents