Download Kerol Marineli Engleski Doktor, Italijanska Mlada PDF

TitleKerol Marineli Engleski Doktor, Italijanska Mlada
File Size1.0 MB
Total Pages140
Document Text Contents
Page 2

22




1.




- IZVINI ako ti je ovo neugodno! - Hju Armstrong je uputio usiljen

osmeh svom usplahirenom pacijentu.

- Nije mi neugodno. - Bonita je nekako uspela da prozbori drhtavim

usnama, vrteći glavom kad joj je Deb, glavna sestra, dala da udahne

još malo anestezije. Bonita je držala svoju ruku malo dalje od tela,

previše se bojeći da je pomeri a još više uplašena da je neko drugi ne

dodirne. Putovanje do bolnice je bilo kratko ali pakleno jer je

improvizovani povez koji joj je prijateljica stavila veoma malo

pomogao i svakako nije ublažavao bol - osetila je i najmanji trzaj.

Svaki pokret, očekivan ili stvaran, takode je bio pravo mučenje dok joj

je Deb pomagala da izađe iz kola i popne se na kolica. - Baš me puno

boli.

- Dobro! - reče Hju, dok je Bonita drhtala na kolicima. - Nije dobro to

što te boli, naravno! - Prepotentno se nasmejao. - Mislim, dobro je što

ti nije neugodno. Nesreće se stalno događaju, inače mi ne bismo imali

posla!

On je mislio da je duhovit!

Bonita se silno trudila da ne obraća pažnju na činjenicu da sedi

ukočena u kolicima na Urgentnom odeljenju gde radi, obučena u

košarkaški dres, s dugim smeđim loknama potpuno vlažnim i

ufrćkanim, sa iščašenim ramenom i sa svojim najvećim neprijateljem

Hjuom Prokletim Armstrongom kao jedinim doktorom na odeljenju!

Takve je ona sreće. Ali opet, ceo dan je bio samo serija grešaka. Danas

čak nije ni trebalo da igra košarku, prestala je da se time bavi prošle

godine pošto se onesvestila, a zatim dve nedelje kasnije povredila

koleno. Ali jedan rani jutarnji poziv u kome joj saopštavaju da timu

nedostaje jedan igrač i mole je da uskoči, zatekao ju je potpuno

nespremnu. Trebalo je da kaže ne - centarfor čak i nije njena pozicija!

A što se tiče činjenice da joj Hju Armstrong ukazuje pomoć - pa, on

čak ne bi trebalo ni da je na dužnosti, pomislila je Bonita, držeći svoju

ruku tako pažljivo da je počeo da je boli vrat zbog nastojanja da ostane

Page 70

7700


- Treba da mu kažeš. - Hju je prekinuo njene misli. - Treba to da

kažeš dok još imaš priliku.

- Mislim da treba!

- Rekao sam tvom tati šta on meni znači - rekao je Hju da bi je ubedio.

- Ti si mu rekao! - Bonita je zatreptala. - Kako? Mislim, ako počneš

tako da pričaš, onda govoriš da...

- On umire - Hju je završio ono što ona nije mogla. - On to zna, Boni.

Da li postoji nešto što žališ što mu nisi rekla?

- Možda.

- Kao na primer?

- Da čak i kad je mrzovoljan, čak i kad je ljut... - suze su kapale u

sapunicu - da čak i kad sam ja nabusita, kad sam ljuta, da sam oduvek

znala da brine o meni...

- Reci mu. - Kad je završio brisanje posuda, bacio je krpu.

- Razmisliću o tome. - Zatvorila je oči kad je videla njegove začuđene

obrve, znala da možda u stvari nema vremena da razmišlja o tome, i

nije bila naročito zahvalana Hjuu što joj je to naglasio.

- Idem da se pozdravim i onda odoh kući.

- Nećeš ostati?

- Ne. - Odmahnuo je glavom. - Sutra sam na dužnosti od sedam

ujutru. Ti razmisli o ovome što sam ti rekao, Boni, ali nemoj

razmišljati previše dugo.

I pošto njeni roditelji nisu bili tu, pošto nije morao da se pretvara da

je učtiv, nije je prijateljski poljubio u obraz, samo je brzo rekao „laku

noć". I tek tako iznenada nestao. Gledala je kako prilazi da poljubi

njenu majku, rukuje se s njenom braćom i zatim grli njenog oca.

Posmatrala je kako izdašno obasipa pažnjom sve osim nje - ali je to

sada nije bolelo.

Kad je videla kako njen otac grli njega, i videla neskrivenu ljubav

između dva čoveka koje je obožavala, u grlu joj se nešto steglo.

On je rekao njenom tati koliko mu znači, uspeo je u onome što je njoj

bilo teško i da pokuša... ali je nekako znala da to mora da uradi.

Zato je kasnije, kad je Hju bio odavno otišao a zvuk kola njene braće

bio jedva čujan na putu, Bonita otišla do majke kako bi joj pomogla u

Page 71

7711


pospremanju. Luiđi je sedeo u svom ligeštulu kao i obično, i ona je

sačekala da njena majka pokupi preostale tanjire i unese ih unutra.

- Bio je ovo divan dan - započela je Bonita.

- Bio je to najlepši dan — nasmešio se Luiđi.

- Hvala ti.

Izgledalo je to kao govor - najgora vrsta govora kad mu je prišla, dok

je on potapšao jastuk pored sebe.

- Zbog čega?

- Zbog toga što me voliš.

- Tebe je tako lako voleti.

- Čak i kad sam bila užasna. - Bonita se zagrcnu-la. - Čak i ka...

- Uvek. - Privukao ju je sebi, držao je tako blizu da je mogla da čuje

slabašne otkucaje njegovog srca. Pošto se malo opirala, on ju je

pomilovao, stisnuo je još čvršće.

- Rođena ljuta! - Još uvek ju je držao. - Babica je rekla da moramo biti

srećni što smo dobili ćerku. Ja sam bio, dok te nisam uzeo... -I nije

mogla da se ne nasmeje kad je njen otac progovorio. - Bila si jedno

malo prgavo stvorenje i nije moglo da te smiri ništa šta god da sam

pokušao. Izašla nogama i prkosna. „Imamo problem", rekao sam

tvojoj majci. Ti si promenila naš svet.

Podigao je njenu bradu i one iste zelenkastosmede oči koje je mogla

da vidi svakog jutra u ogledalu, posmatrale su je netremice - samo što

je ta bleda boja govorila Boniti da ga uskoro neće biti.

- Bili smo previše stari za bebu - tvojoj majci je bilo četrdeset godina,

meni pedeset. Naši dečaci su bili u školi, sve je išlo uhodanim tokom,

a onda si došla ti. - Stavio je ruku na njen obraz. - Ti - najbolja nesreća

koja nam se ikada dogodila. Ponekad, kad sam ja bio mrgodan, kad je

tvoja majka bila ljuta...

- Zao mi je...

- Meni je žao - prekinuo ju je Luiđi, izvinjavajući se iako nije bilo

nikakvog razloga za izvinjenje. - Plašio sam se da te pustim da

odrasteš, plašio se da te pustim da odeš, plašio zbog grešaka koje bi

mogla da napraviš, i želeo sam da te poštedim i najmanjeg bola... Pa

ipak, sada vidim da sam preterivao. Ti nisi bila nepažljiva niti sklona

Similer Documents