Download Ingold, Tim - Antropologija Nije Etnografija PDF

TitleIngold, Tim - Antropologija Nije Etnografija
File Size186.9 KB
Total Pages21
Document Text Contents
Page 1

421

TIM INGOLD

ANTROPOLOGIJA NIJE ETNOGRAFIJA

Prihvatljiva generalizacija i neprihvatljiva istorija

Verujem da je cilj antropologije da traga za {irokim, komparativnim, ali
ipak kriti~kim razumevanjem ljudskog bi}a i znanja u ovom svetu u ko-
me svi `ivimo. Cilj etnografije jeste da opi{e `ivot ljudi druga~ijih od
nas, sa precizno{}u i osetljivo{}u izbru{enim detaljnim opservacijama i
dugotrajnim iskustvom iz prve ruke. Moja teza jeste da su antropologi-
ja i etnografija stremljenja razli~itih vrsta. Ne tvrdim da je jedna va`ni-
ja od druge, ili ~asnija. Niti pori~em da one umnogome zna~ajno zavise
jedna od druge. To je jednostavno tvrdnja kojom se isti~e da one nisu
iste. Uistinu, ovo mo`e izgledati kao o~igledna konstatacija, i ona bi to
i bila, da nema ~injenice koja je postala op{te mesto kod autora koji se
bave ovom problematikom – makar u poslednjih ~etvrt veka – da ih
tretiraju kao prakti~no ekvivalentne, razmenjuju}i antropologiju za et-
nografiju vi{e ili manje kao hir, kako ih raspolo`enje ponese, ili da ~ak
koriste tu pretpostavljenu sinonimiju kao stilsko sredstvo pri izbegava-
nju verbalnog ponavljanja. Mnoge kolege kojima sam neformalno po-
stavio pitanje rekle su mi da smatraju da postoji veoma mala razlika iz-
me|u antropolo{kog i etnografskog rada, ako je uop{te i ima. Ve}ina je
ube|ena da etnografija le`i u osnovi onoga {to je antropologija zapra-
vo. Za njih, sugerisati druga~ije izgleda gotovo anahrono. To je kao
vra}anje u stare lo{e dane – dane Redklif-Brauna kako bi neki mo`da
rekli. Jer on je bio taj koji je pola`u}i temelje onoga {to je tada bila no-
va nauka, socijalna antropologija, insistirao na apsolutnoj distinkciji iz-
me|u etnografije i antropologije.

Tre}i program Radio Beograda
Br. 141–142, I–II/2009

UDK: 316.7:001.8
316.7:39

* Izvor: Tim Ingold, „Anthropology is not ethnography“, British Academy
Review, Issue 11, 2008: 69–92.

Page 2

On je to uradio pomo}u razlike izme|u idiografskog i nomoteti~kog
istra`ivanja, o kome se tada dosta diskutovalo, dok se danas o njemu
retko gde govori. Idiografsko istra`ivanje, kako je Redklif-Braun obja-
snio, te`i da dokumentuje odre|ene ~injenice pro{log i sada{njeg `ivo-
ta, dok je cilj nomoteti~kog istra`ivanja bio da stigne do op{te pretpo-
stavke ili teoretske tvrdnje. Etnografija je, stoga, specifi~an na~in idio-
grafskog istra`ivanja, koja se od istorije i arheologije razlikuje po tome
{to je bazirana pre na neposrednom posmatranju `ivih ljudi nego na pi-
sanim zapisima ili materijalnim ostacima koji svedo~e o aktivnostima
ljudi iz pro{losti. Antropologija je, naprotiv, polje nomoteti~ke nauke.
Kako je Redklif-Braun istakao u svom uvodu u delo Struktura i funkci-
ja u primitivnom dru{tvu – u ~uvenoj re~enici koju sam, kao student
koji po~inje studije antropologije na Kembrid`u kasnih {ezdesetih, mo-
rao da nau~im napamet – „komparativna sociologija, ~ija je socijalna
antropologija grana, jeste teoretsko ili nomoteti~ko istra`ivanje ~iji je
cilj da obezbedi prihvatljive generalizacije“ (Radcliffe-Brown, 1952: 3).
Ova razlika izme|u antropologije i etnografije bila je od onih koje ne
dopu{taju kompromise, i Redklif-Braun ju je potvr|ivao iznova i izno-
va. Vra}aju}i se ovoj temi u svom predavanju posve}enom uspomeni na
Hakslija iz 1951. godine, pod nazivom „Komparativni metod u socijal-
noj antropologiji“, koje je najpoznatije po svom preispitivanju teorije
totemizma, Redklif-Braun je isticao da }e „bez sistemati~nog prou~ava-
nja antropologija postati puka istoriografija i etnografija“ (1951a: 16).
Tvrdio je da je cilj pore|enja pro}i od pojedina~nog ka op{tem, od op-
{teg ka op{tijem, i na kraju do}i do univerzalnog (ibid.: 22).

Razliku izme|u idiografskog i nomoteti~kog je jo{ 1894. godine
skovao nema~ki filozof-istori~ar Vilhelm Vindelband (Wilhelm Windel-
band), vode}a li~nost filozofske {kole tada poznate kao neokantijani-
zam. Vindelbandova prava namera je bila da istakne jasnu granicu iz-
me|u ve{tine istori~ara, koji se bavi procenama vrednosti, i projekta
prirodne nauke, koja se bavi akumulacijom pozitivisti~kog znanja bazi-
ranog na empirijskom posmatranju. Ali on je to uradio poistove}uju}i
istoriju s dokumentovanjem odre|enih doga|aja i nauku s potragom za
op{tim zakonima. I to je ostavilo njegovu distinkciju {irom otvorenu da
je prisvoje pozitivisti~ke prirodne nauke kako bi ozna~ile ne njenu su-
protnost istoriji ve} dva uzastopna stupnja svog programa. Prvo, siste-
matsko prikupljanje empirijskih ~injenica i drugo, organizaciju ovih ~i-
njenica unutar okvira op{tih principa koji su im nadre|eni. Hajnrih Ri-
ker (Heinrich Rickert), Vindelbandov u~enik i saosniva~ neokantovske
{kole, razre{io je konfuziju isti~u}i da postoje razli~iti na~ini, bavljenja
pojedina~nim, nau~ni i istorijski, od kojih svakome odgovara specifi~an
smisao idiografskog (Collingwood, 1946: 165–170). Jedan na~in svaki
entitet ili doga|aj posmatra kao objektivnu ~injenicu, dok mu drugi

tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.

422

Page 10

`no, dru{tveni `ivot se ponovo javio kao `ivot dru{tva, forma iznikla iz
postoje}e strukture, kontunuitet istorije kao alternacije stabilnosti i
promene (Ingold, 1986: 153–154). Doista, nije postojao na~in na koji
bi Dirkemovo prvo pravilo sociolo{kog metoda, razmatranje dru{tve-
nih ~injenica kao stvari, moglo biti uskla|eno sa Redkif-Braunovom
idejom dru{tvenog `ivota kao kontinuiranog i nepovratnog procesa. Bi-
lo kako bilo, na{ao sam ve}u inspiraciju u ovoj ideji dru{tvenog kao `i-
votnog procesa nego u svim kritikama koje su bile usmerene protiv nje.
Oslobo|en te{kog bremena Dirkemovog sociologizma, verujem da je to
Redklif-Braunova ideja koju mo`emo i koju bi trebalo da unapredimo,
kako bismo osmislili koncepciju koja vi{e odgovara na{em vremenu, od
onoga {to bi, potpuno beskrajna i komparativna antropologija mogla
da bude. Prili~no jednostavno, to bi trebalo da bude istra`ivanje uslova
i mogu}nosti dru{tvenog `ivota, u svim vremenima i svuda. Da budem
precizniji, trebalo bi da objasnim {ta mislim pod terminima „dru{tveni“
i „`ivot“.

Dru{tveni `ivot i implicitni red

U nizu seminara odr`anih na ^ika{kom univerzitetu 1937. godine, a
zatim i zabele`enih i objavljenih pod nazivom Prirodna nauka dru{tva,
Redklif-Braun je izvesno vreme poklonio razlici izme|u dru{tvene nau-
ke i psihologije (Radcliffe-Brown, 1957: 45–52). Stvar je za njega apso-
lutno jasna. Psihologija prou~ava ljudski um, a um je sistem relacija iz-
me|u unutra{njih stanja individualnog aktera. Ona su, takore}i, „ispod
ko`e“. Dru{tvena nauka se ipak bavi vezama izme|u indivudua, a ne
unutar njih. Redklif-Braun je tvrdio da „u trenutku kada iza|ete iz ko-
`e pojedinca, vi vi{e nemate psiholo{ke, ve} dru{tvene relacije“ (1957:
47). Duboko ukorenjena pretpostavka da je um unutra{nje svojstvo
ljudske individue, koje se mo`e prou~avati izolovano od njihovog me-
|uodnosa ili od {ireg okru`enja, nastavlja da odjekuje na polju psiholo-
gije. Ta tvrdnja je ipak u velikoj meri preispitivana. Jedan od prvih koji
se uhvatio u ko{tac s ovim pitanjem bio je veliki pionir psiholo{ke an-
tropologije, A. Irving Halovel (A. Irving Hallowell). U neobi~no pro-
ro~kom radu „Sopstvo i njegovo bihejvioralno okru`enje“, objavljenom
1954. godine, Halovel je zaklju~io da nijedna fizi~ka barijera ne mo`e
da se ispre~i izme|u uma i sveta. „Svaka unutra{nja/spolja{nja dihoto-
mija je“, tvrdio je, „sa ljudskom ko`om kao granicom, irelevantna“
(Hallowell, 1955: 88). Petnaest godina kasnije, Gregori Bejtson (Gre-
gory Bateson) je do{ao do istovetnog zaklju~ka. Bejtson je isticao da um
nije ograni~en unutar individualnih tela i da nije odvojen od sveta „ta-
mo negde“, ve} je imanentan ~itavom sistemu relacija organizam–okru-
`enje u koji su sva ljudska bi}a nu`no zapletena. „Mentalni svet“, kao

tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.

430

Page 11

{to je istakao, „nije ograni~en ko`om“ (Bateson, 1973: 429). On zadire
u okru`enje du` vi{e ~ulnih staza uklju~enosti ljudskog organizma u
svoje okru`enje, staza koje se prostiru u beskraj. Ili kako je primetio
Endi Klark (Andy Clark), jo{ skorije, um ima put kojim isti~e iz tela,
srame`ljivo se me{aju}i sa svetom oko njega (Clark, 1997: 53).

Koristim re~ „dru{tveni“ da bih ozna~io ovo razumevanje su{tin-
skog me|usobnog prodiranja i preplitanja uma i sveta. Daleko od toga
da slu`i za razgrani~avanje odre|enog domena fenomena, kao suprot-
nost, recimo, biolo{kom ili psiholo{kom, uzimam ovu re~ da bih ozna-
~io odre|enu ontologiju: razumevanje konstitucije sveta fenomena sa-
mog po sebi. Kao takav, on se kosi s ontologijom pojedinosti koja zami-
{lja svet individualnih entiteta i doga|aja, od kojih je svaki povezan
spoljnim kontaktom – bilo prostornog dodirivanja bilo vremenskog ni-
za – koji njegovu osnovnu prirodu ostavlja netaknutom. U terminima
fizi~ara Dejvida Boma (David Bohm) (1980), ure|enje tako zami{ljenog
sveta bilo bi eksplicitno. Poredak dru{tvenog sveta, jeste, naprotiv, im-
plicitan. Odnosno, bilo koji pojedina~ni fenomen koji izaberemo da
prou~avamo, otkriva u svom sastavu totalitet odnosa, a sam je trenutni
ishod njihovog razvoja. Ako bismo hteli da pokidamo ove veze, i da po-
ku{amo da obnovimo celinu od tih, sada izolovanih, fragmenata, ne{to
bi bilo izgubljeno i ne bi vi{e moglo da se povrati. To ne{to je sam `ivot.
Kao {to je biolog Pol Vajs (Paul Weiss) istakao 1969. godine, na simpo-
zijumu s temom budu}nosti nauka o `ivotu, „puko obrtanje na{e pret-
hodne analiti~ke podele Univerzuma i ponovno sastavljanje njegovih
delova... ne mo`e doneti kompletno obja{njenje ~ak ni najjednostavni-
jeg `ivog sistema“ (Weiss, 1969: 7). Stoga, da se vratimo mojim ranijim
kritikama Li~a, mehani~ka analogija ne mo`e ponuditi obja{njenje dru-
{tvenog `ivota.Ma{ina mo`e biti sastavljena iz delova, ali ma{ina ne `i-
vi. I to me vodi od zna~enja termina dru{tveni do mog drugog klju~nog
termina, a to je „`ivot“. Pod ovim ne podrazumevam unutra{nji duhov-
ni princip koji je u neke ugra|en a u neke ne, razlikuju}i ove prve kao
~lanove grupe `ivih objekata. @ivot je, kako je Vajs primetio, „proces, a
ne supstanca“ (1969: 8), i taj proces je ekvivalentan otkrivanju konti-
nuiranog polja veza koje bez prestanka evoluira i unutar kog su bi}a
svih vrsta generisana i dr`ana na mestu. Tako da, tamo gde Redklif-
-Braun povla~i analogiju izme|u organskog i dru{tvenog `ivota, ja po-
vla~im identitet. Organski `ivot je dru{tveni, a isto tako i `ivot uma, jer
je poredak koji proizvodi implicitan.

U ovoj distinkciji izme|u eksplicitnog i implicitnog reda po~iva od-
jek kontrasta izme|u teorijskog i deskriptivnog na~ina integracije koji
sam istakao ranije. Da rekapituliramo: teorijski na~in funkcioni{e kroz
sumiranje diskretnih pojedina~nih elemenata, prema sigma principu, s ci-
ljem da stigne do nadre|enih tvrdnji o op{toj formi dru{tvenih veza. De-

STUDIJE I OGLEDI

431

Page 20

tropolo{kog znanja proizvedenog negde drugde – pre nego kao u~esni-
ka u njenom kreativnom stvaranju – ista je kao ona koja konstrui{e uro-
|enika kao informanta. I to vi{e nije odbranjivo.

Antropologija nije etnografija. Etnografi opisuju, uglavnom u pisa-
nju, kako ljudi na nekom mestu i u nekom vremenu percipiraju svet i
kako se u njemu pona{aju. U na{im snovima mo`emo pretpostaviti da
dodavanje, upore|ivanjem i kontrastiranjem na~ina na koji ljudi svih
mesta i vremena percipiraju i deluju, mo`emo da izvu~emo neke zajed-
ni~ke imenioce – mogu}e kandidate za ljudske univerzalije. Svaka takva
univerzalija je, me|utim, na{a sopstvena apstrakcija, i kao {to je Vaj-
thed prvi zapazio, zabluda je zami{ljati da su one konkretno stvorene u
svetu kao substrat za ljudsku varijaciju.7 Razbijenih iluzija o generaliza-
ciji, gde bi trebalo da ide antropologija? Da li bi trebalo da nastavi da
sakuplja ra{trkane ali tematski orijentisane etnografske slu~ajeve izme-
|u korica izdatih tomova, u nadi da }e se neka vrsta generalizacije ipak
izroditi? Treba li da napusti svoj projekat zarad posla filozofa koji ni-
kad nisu imali ni dovoljno energije ni dovoljno ube|enja da ostave svo-
je fotelje? Ili bi, s druge strane, trebalo da se pridru`i knji`evnim kriti-
~arima u njihovoj sopstvenoj, uglavnom nerazumljivom razmatranju et-
nografskog projekta? Antropologija je poku{ala sve to. Ipak, svaki pra-
vac vodi nas iz sveta koji nastanjujemo. Nije ~udo {to se antropolozi
ose}aju izolovano i marginalizovano, i {to ih rutinski preska~u u javnim
diskusijama o velikim pitanjima dru{tvenog `ivota. Izneo sam argumen-
te za jednu antropologiju koja bi se vratila ovim pitanjima, ne u fotelji
ve} u svetu. Mi mo`emo biti svoji filozofi, ali mo`emo raditi i bolje za-
hvaljuju}i njenoj ukorenjenosti u na{e opservacione veze sa svetom i u
na{oj saradnji i korespondenciji sa njegovim stanovnicima. Nazovimo
to filozofijom na{e antropologije.

Napomena. Mnogi ljudi su mi pomogli i u pripremi ovog predavanja i
pri kasnijoj pripremi za izdavanje. To su: Moris Bloh, Filip Deskola, Kit
Hart (Keith Hart), Honik Kvon (Heonik Kwon), Pol Silitou (Paul Silli-
toe), D`ejms Uri (James Urry) i Dejvid Cajtlin (David Zeitlyn). Zahva-
ljujem svima. Predavanje je odr`ano na Univerzitetu u Edinburgu 12.
marta 2007. godine, i u Britanskoj akademiji u Londonu 14. marta
2007. Zahvaljujem D`enet Karsten (Janet Carsten) i D`oan Keni (Joan
Kenny) za organizovanje doga|aja u Edinburgu i Londonu, i Robinu
D`eksonu za njegovo gostoprimstvo.

S engleskog prevela Marija Ristivojevi}

tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.

440

7 Ovo je „zabluda pogre{no sme{tenih konkretnosti“, od kojih dolazi „zame-
na konceptualne apstrakcije za realni vitalni agens“ (Whitehead, 1938 Š1926¹: 66).

Page 21

Literatura
Bateson, G. (1973), Steps to an Ecology of Mind (London).
Bloch, M. (2005), Essays on Cultural Transmission (Oxford).
Boas, F. (1936), ’History and science in anthropology: a reply’, American Anthropolo-

gist, 38: 137–141.
Bohm, D. (1980), Wholeness and the Implicate Order (London).
Clark, A. (1997), Being There: Putting Brain, Body and the World Together Again (Cam-

bridge, MA).
Clifford, J. (1990), ’Notes on (field)notes’, in R. Sanjek (ed.), Fieldnotes: The Makings

of Anthropology (Ithaca, NY).
Collingwood, R. G. (1946), The Idea of History (Oxford).
Descola, P. (2005). ’On anthropological knowledge’, Social Anthropology, 13(1): 65–73.
Durkheim, E. (1982), The Rules of Sociological Method, trans. W. D. Halls, ed. S. Lukes

(London).
Evans-Pritchard, E. E. (1950), ’Social anthropology: past and present’, Man, 198:

118–124.
Evans-Pritchard, E. E. (1951), Social Anthropology (London).
Evans-Pritchard, E. E. (1961), Anthropology and History (Manchester).
Geertz, C. (1973), The Interpretation of Cultures (New York).
Gluckman, M. (1967), ’Introduction’, in A. L. Epstein (ed.), The Craft of Social Anthro-

pology (London).
Hallowell, A. I. (1955), Culture and Experience (Philadelphia).
Ingold, T. (1986), Evolution and Social Life (Cambridge).
Ingold, T. (2000), The Perception of the Environment: Essays on Livelihood, Dwelling

and Skill (London).
Kroeber, A. L. (1935), ’History and science in anthropology’, American Anthropologist,

37(4): 539–569.
Kroeber, A. L. (1952), The Nature of Culture (Chicago).
Leach, E. R. (1961), Rethinking Anthropology (London).
Lévi-Strauss, C. (1953), Race and History (Paris).
Lévi-Strauss, C. (1968), Structural Anthropology (Harmondsworth).
Mills, C. W. (1959), The Sociological Imagination (New York).
Nadel, S. F. (1957), The Theory of Social Structure (London).
Radcliffe-Brown, A. R. (1951a), ’The comparative method in social anthropology’, Jo-

urnal of the Royal Antrhopological Institute, 81: 15–22.
Radcliffe-Brown, A. R. (1951b), ’Review of E. E. Evans-Pritchard’s Social Anthropo-

logy’, British Journal of Sociology, 2: 364–266.
Radcliffe-Brown, A. R. (1952), Structure and Function in Primitive Society (London).
Radcliffe-Brown, A. R. (1953), ’Letter to Lévi-Strauss’, in S. Tax (ed.), An Appraisal of

Anthropology Today (Chicago).
Radcliffe-Brown, A. R. (1957), A Natural Science of Society (New York).
Sillitoe, P. (2007), ’Anthropologists only need apply: challenges of applied anthropo-

logy’, Journal of the Royal Anthropological Institute, 13: 147–165.
Stanner, W. E. H. (1968), ’A. R. Radcliffe-Brown’, in International Encyclopaedia of the

Social Sciences, 13: 285–290 (New York).
Weiss, P. (1969), ’The living system: determinism stratified’, in A. Koestler and J. R.

Smythies (eds.), Beyond Reductionism: New Perspectives in the Life Sciences (Lon-
don).

Whitehead, A. N. (1929), Process and Reality: An Essay in Cosmology (Cambridge).
Whitehead, A. N. (1938), Science and the Modern World (Harmondsworth).

STUDIJE I OGLEDI

441

Similer Documents