Download ( EDM ) Elektroerozivna obrada PDF

Title( EDM ) Elektroerozivna obrada
File Size1.3 MB
Total Pages23
Document Text Contents
Page 2

ELEKTROEROZIVNA OBRADA (EDM)

Elektroiskrična erozija se najviše koristi u praksi, pa kada se govori o elektroerozivnoj obradi
uglavnom se misli na ovaj vid erozije. Radi toga su sva dalja razmatranja usmjerena ka raz-
matranju ovog vida erozije, pri čemu se koristi naziv elektroerozivna obrada, s obzirom da se takav
termin najčešće koristi u naučno–stručnoj literaturi i u praksi.

1.1. Fizikalne osnove procesa elektroerozije

Proces elektroerozivne obrade se može najlakše objasniti korišćenjem proste šeme prikazane na
slici 1.1. Obradak i elektroda–alat dovode se u radni položaj tako da se međusobno ne
dodiruju.Između njih je zazor koji je ispunjen dielektrikumom (3). Zbog toga se ova obrada obavlja u
zatvorenoj posudi (kadi). Obradak i alat su kablovima priključeni na izvor jednosmjerne struje. Na
jednom od tih provodnika nalazi se prekidač(4). Ako je prekidač zatvoren, između alata i obratka
se javlja električni napon. U početku ne teče električna struja, pošto su obradak i alat izolovani
dielektrikumom. Ukoliko se, međutim, rastojanje između njih postepeno smanjuje, onda će pri
nekom malom rastojanju a doći do proboja električne struje kroz dielektrikum i pojave iskre. Ovo
rastojanje se naziva kritičnim i kreće se u granicama 0,005÷0,5 mm, zavisno od uslova koji se
ostvaruju pri obradi. Tako otpočinje proces električnog pražnjenja kroz uski kanal između obratka
i alata u kome dolazi do pretvaranja električne energije u toplotu i do

Slika 1.1

2

Page 11

ELEKTROEROZIVNA OBRADA (EDM)

1.4.1.4. Uticaj vrste dielektrikuma na proizvodnost

Najvažnije karakteristike dielektrikuma za EDM–obradu su: viskozitet i temperatura paljenja.
Dielektrikum većeg viskoziteta se koristi kod grube obrade, a manjeg kod fine. To je u vezi sa
radnim zazorom između obratka i elektrode koji je kod fine obrade vrlo mali i dielektrikum većeg
viskoziteta bi teško cirkulisao, pa bi time ispiranje radnog prostora bilo otežano što bi se odrazilo i
na proizvodnost pri obradi.

Temperatura paljenja dielektrikuma je takođe važna karakteristika. Tečnosti sa nižom tem-
peraturom paljenja sklone su lakšem isparavanju, pa tako stvoreni gasovi ometaju proces obrade i
umanjuju proizvodnost.

Danas se kod elektroerozivne obrade kao dielektrikumi uglavnom primenjuju sljedeće tečnosti:
mineralna ulja, petroleum i dejonizovana voda.

Mineralna ulja se najčešće koriste kao dielektrikumi. Skoro svaka veća rafinerija u svijetu
proizvodi više kvaliteta ovih ulja. Ulja velikog viskoziteta se primenjuju kod grube obrade, s ob-
zirom da su radni zazori između obratka i elektrode takvi da omogućuju dobru cirkulaciju. Ovim
uljima se postiže veća proizvodnost pri obradi.

Petroleum sa svojim vrlo malim viskozitetom je veoma pogodan za finu i vrlo finu obradu.
Naročito je pogodan za obradu tvrdog metala koja se obavlja kratkim impulsima. Iz ekoloških
razloga preporučuje se upotreba petroleuma bez mirisa.

Dejonizovana voda se kao dielektrikum koristi kod obrade mikro otvora, kao i na mašinama za
sječenje pomoću žice. Dobija se iz obične vode tako što se posebnim postupkom odstrane
rastvoreni minerali, pa se na taj način ona učini elektro neprovodljivom.

Pošto se česta izmjena dielektrikuma na jednoj mašini ne praktikuje, to se onda vrsta
dielektrikuma bira prema vrsti obrade koja se na dotičnoj mašini najčešće izvodi.

1.4.1.5. Uticaj materijala elektrode na proizvodnost

Kao materijal za izradu elektrode–alata za elektroerozivnu obradu, najčešće se koriste: čist bakar
i njegove legure, čist grafit i njegove legure, aluminijumske legure (silumin), čist volfram i
njegove legure, čelik i dr.

Od materijala elektrode, kako je ranije istaknuto, zavisi napon pražnjenja Uf , a time i energija
impulsa, odnosno proizvodnost, vidi j–ne (1.3) i (1.5). Za njega su takođe vezana toplotna svojstva
i brzina dejonizacije radnog prostora. Tako svakom materijalu elektrode odgovara određeni nivo
efektivne snage koja može praktično da se realizuje pri datom naponu generatora. Ukoliko je,
naime, toplotna provodljivost materijala elektrode veća, utoliko je veća i ova snaga, odnosno veća
je i proizvodnost, vidi jednačine (1.4) i (1.5).

11

Page 12

ELEKTROEROZIVNA OBRADA (EDM)

Na slici 1.12 data je zavisnost proizvodnosti i trošenja elektrode od dužine impulsa za različite
materijale elektrode, koja ilustruje
prethodno date zaključke [35]. Sa slike se
vidi da su od svih napred pobrojanih
materijala grafit (kriva 4) i bakar (kriva 1)
najpogodniji za izradu elektroda jer daju
najveću proizvodnost, a najmanje trošenje
elektrode.

Slika 5.12 Zavisnost
proizvodnosti i relativnog
trošenja elektrode od dužine
impulsa za različite materijale
elektrode

1.4.2. Tačnost pri elektroerozivnoj obradi

Tačnost koja se ostvaruje pri obradi elektroerozijom zavisi uglavnom od: faktora vezanih za
samu mašinu, tačnosti izrade elektrode, toplotne dilatacije elektrode pri obradi, promjene radnog
zazora, trošenja elektrode i dr.

Faktori vezani za mašinu su posljedica prije svega nesavršenosti njenih izvršnih organa, a
odražavaju se na tačnost elektroerozije isto kao i kod drugih vrsta obrade.

Uticaj mašine na tačnost obrade se najčešće ispoljava putem grešaka pozicioniranja elektrode u
odnosu na obradak, grešaka u vođenju elektrode, nedovoljne krutosti mašine, nedovoljne
osetljivosti uređaja za pomak i dr. Ove greške se kod savremenih EDM–mašina svode na vrlo malu
mjeru koja predstavlja jednu od njenih konstantnih karakteristika.

Tačnost izrade elektrode se direktno odražava na tačnost obrade. Svaka greška u mjerama ili
obliku elektrode se direktno preslikava na obradak. Zbog toga se pri izboru postupka za izradu

12

Page 23

ELEKTROEROZIVNA OBRADA (EDM)

• kalupa za kovanje i presovanje (izrada i popravka istrošenih ili oštećenih);

• kokila za livenje pod pritiskom;

• alata za probijanje i prosjecanje;

• dijelova sa uskim prorezima;

• dijelova sa malim i dubokim otvorima;

• dijelova sa složenim površinama,

• tankozidih dijelova i dr.

LITERATURA

[1] AEG–ELOTHERM: Funkenerosions–Bearbeitungszentrum. Technische Information
EDM–Technik.

[2] Bruyn E. H.: Has the „Deley Time” Influence on the EDM–Process. Annals of the CIRP,
Vol. 31/1/1982, str. 103÷106.

[3] Crookall J. R.: Basic Factors in EDM Operators with Shaped Electrodes. 18 Intern.
Mach. Tool Des. Res. Conf, London, str. 491÷489.

[4] thErden A, Kaftanoglut B.: Thermo–Mathematical Modelling and Optimisation of
Energy Pulse Forms in EDM. Int. J. Mach. Tool Des. Res, Vol. 21(1981), str. 11÷22.

[5] N.N.: Katalozi i prospekti firmi: AGIE, CHARMILLES, AEG–ELOTHERM,
NASSOVIA, ONA, DIETER HANSEN, MATRA, JUNG, AGEMASPARK, SODIC,
HERBERT WALTER, ISTEMA, MAKINO, SEIBU–WALTER, DECKEL, METBA,
AGEMA, MANN+HUMMEL.

[6] Dragoje Milikić ,Nekonvencionalni postupci obrade.

[7] König W, Weck M, Enning H. J.: Electro–Discharge Sinking–Development of an AC
System Composed of Subcontrol Loops. Pros. of the 20th Int. Mach. Tool Des. Res.
Conf. Sub–Conf. Elect. Process, Birmingham, 1979, str. 557÷565.

23

Similer Documents