Download Basta zelena cele godine.pdf PDF

TitleBasta zelena cele godine.pdf
File Size2.7 MB
Total Pages128
Document Text Contents
Page 1

9

bašta

Bašta je prostor plodnog zemljišta ili nekog supstrata na kome se
gaji povrće, cveće, začinsko-lekovite vrste, baštenske sorte voća i grož-
đa. Najčešće je to odvojeni proizvodni deo uz domaćinstvo (kujinska i
robna bio-bašta ili kontejnerska bašta u saksijama, sanducima i dr.) ili
poljoprivredni prostor – njiva. Pored toga bašta može biti zaštićena (ra-
zličiti oblici) kao i bašta u kući (kujna, terasa, soba) tzv. domaća zimska
bašta, ili u školi, vrtiću odnosno slobodnom prostoru – dečija bio-bašta.
Specifična je dekorativna bio-bašta.

Kujinska bašta je male površine (do 30 m2), i nalazi se blizu kuće i
ona je deo porodične bašte. Bogata je začinskim vrstama povrća i dru-
gog bilja koje domaćici služi za spremanje dnevnih obroka. Često su to

Bašta porodice Lelea – Torak, 2007

Page 2

10

predbašte (ispred kuće) ili su u dvorištu blizu ula-
za u kuću kada se kombinuju sa cvetnim vrstama
kao što su: šeboj, karanfil, noćna frajla, ruža.

Najčešći tip bašte je porodična bašta veliči-
ne od 250 do 1.000 m2 (za jednog čoveka za po-
trošnju povrća u toku godine treba 100 m2). To je
intenzivna bašta sa 20–40 povrtarskih vrsta, za-
činskih i cvetnih (poneka voćka i vinova loza kao
čardaklija ili špalir). Smenom vrsta u toku godine,
zatim gajenjem mešovitih vrsta, ostvaruje se vi-
sok prinos uz značajno učešće ljudskog rada.

Tržišna (robna) bašta je najčešće veća od
1.000 m2, sa različitim vrstama a prema zahtevu
tržišta: zelena pijaca, pijaca “na kućnom pragu”,
pokretne prodavnice, marketi i megamarketi ili
drugi oblici prodaje. Sa povećanjem površina
robna bašta prerasta u njivsku proizvodnju uz
smanjenje broja vrsta u odnosu na baštu i često
uz specijalizaciju proizvodnje.

Bašta može biti sa ili bez nekog od oblika
zaštićene bašte (leja, tunel, plastenik, staklenik).
Broj vrsta, količina i vreme proizvodnje povrća
se povećava kada bašta ima sopstveni zaštićeni
prostor. Tada je ciklus proizvodnje u potpuno-
sti kontrolisan i čini celogodišnju proizvodnju.
Zaštićenu baštu čini više istih ili različitih oblika
zaštićenog prostora kao što su topla gnezda, leje,
različiti tuneli, plastenici i staklenici. U ovoj bašti
proizvodnja je veoma intenzivna i bez obzira na
veća ulaganja ostvaruje značajnu dobit.

Bašta u so bi, kuj ni, na te ra si, ko ri sti se za ga-
jenje po vr ća, začinskog bilja i cve ća posebno u
toku zime. U so bi se po vr će ga ji na pro zo ru (ka-
skad ne ste la že, dr ve ne po su de i dr.). Pro stor uz
pro zor mo že se ko ri sti ti 8–9 me se ci (od X do VI),
sims, bal kon, lo đa 5–6 me se ci (od IV do X), ve-
ran da u pro le će (IV i V) i u je sen (X-XI). Sims se u
pro le će i je sen mo že ko ri sti ti za ga jenje li sna tog Zimska bašta

Bio-bašta u saksiji

Page 64

72

Stanje komposta
(simptomi)

Uzrok Rešenje

SUV KOMPOST
(izostaje fermentacija,
pojavljuje se siva ples-

nivost unutar komposta)

- Usled samozagrevanja
komposta ili tokom
perioda suvog vremena
voda je isparila

- Mikroorganizmi su za-
ustavili svoju aktivnost

- Rastresati kompostnu
masu

- Dodati vodu (navlažiti)
- Dodati svežeg vlažnog

materijala (kuhinjski
otpaci, usitnjena trava)

- Ponovo formirati kom-
postnu hrpu

- Pokriti kompost (lišće,
suva trava, zemlja)

PREVLAŽEN KOMPOST
(nedostaje kiseonik,

oseća se miris truljenja,
kompost dobija tamniju

smeđe-crnu boju)

- Duže kišno razdoblje na
nepokrivenom kom-
postu

- Dodavanje veće
količine mekog, mokrog
materijala (sveža trava,
kuhinjski otpaci)

- Premalo drvenastog
materijala (bogatog
ugljenikom)

- Rastresati
- Dodati suvog, tvrdog

materijala (opiljci drve-
ta, slama, suvo lišće)

- Pomešati sa suvim
zrelim kompostom ili sa
ostacima od prosejava-
nja komposta

NEPOTPUNA FERMEN-
TACIJA KOMPOSTA

(mestimična i
neujednačena vlažnost

komposta, aktivnost
faune lokalizovana samo
na pojedinim mestima)

- Kompost sadrži previše
suvog i drvenastog
materijala

- Veća količina teško
razgradivog materijala

- Dodati sveže trave i
kuhinjskih ostataka

- Dodati ostatke od pro-
sejavanja komposta

- Rastresti i izmešati
- Ponovo formirati hrpu

NEUGODAN MIRIS
KOMPOSTA

(nedostatak kiseonika,
mestimično povećana

vlažnost komposta)

- Velik udeo svežeg,
mokrog materijala
bogatog azotom

- Rastresti i promešati
- Dodati suvog materijala
- Ponovo formirati hrpu

NAIZMENIČNO SUVI
I MOKRI DELOVI

KOMPOSTA
(pojava plesni, usporena

fermentacija)

- Kompost nije dobro
izmešan

- Nisu ispoštovana
pravila održavanja
komposta

- Redovno kontroli-
sati stanje kompostne
gomile

- Kod dodavanja novog,
svežeg materijala uvek
dobro izmešati

Šaramešić, 2006

Page 65

73

Kva li te tan kom post, bez ob zi ra na na čin kompostiranja, mo ra da ima
op ti ma lan od nos uglje ni ka (C) ko ji je iz vor ener gi je i azo ta (N) ko ji je osnov-
ni ele ment is hra ne bilja ka. Kod iz ra zi to vi so kog od no sa C/N ma lo je azo ta, a
kod ni skog od no sa mno go je azo ta ko ji mo že da bu de i šte tan. Op ti ma lan
od nos C/N je 25:1 do 30:1. Kom post sa vi so kim sa dr ža jem uglje ni ka je žu te
ili mr ke bo je, suv i ka bast, a onaj sa vi so kim sa dr ža jem azo ta je ze len ka ste
bo je, vla žan, po ne kad i mulje vit. “Ze le ne” si ro vi ne (vla žan ma te ri jal sa vi so-
kim sa dr ža jem azo ta) su tra ve, le gu mi no ze, osta ci vo ća, po vr ća, ri ba, osta ci
ži vo tinja, se me, a “mr ke” (suv ma te ri jal bo gat uglje ni kom) su klip i sta blji ka
ku ku ru za, sun co kret, sla ma, se no, dr ve na stru go ti na. Kompost je završen za
3–12 meseci sa komposterima od 15–30 dana.

Hemijski sastav različitih vrsta komposta

Vrsta komposta
Sadržaj u %

Organske materije N P
2
O

2
K

2
O

Biljni 20–30 0,2–0.4 0,15–030 0,4–0,8

Komina 30–40 1–2 0,5–0,8 1,5–2,5

Drvna industrija 40–60 0,1–0,15 0,1–0,15 0,4–0,7

Komunalni mulj 40–60 2,2–3,0 2,5–3,0 0,3–0,5

Hemijski sastav komposta zavisi od osnovnog materijala i najčešće
sadrži 0,35–0,50 % azota, 0,20 % fosfora i 0,25–0,60 % kalijuma i sličan
je zgorelom stajnjaku, prijatnog mirisa,mrke boje, rastresiti bez ostataka
(vidljivih) organskih materija, pH vrednosti 6–7,8 sa manje od 50 % vlage.

Pri korišćenju komposta nastalog gajenjem gljiva proizvodnja glji-
va mora biti organska što uključuje i specifičnu primenu mera zaštite u
proizvodnji gljiva. Naime, kompost može biti izvor zaraza kao što je no-
vija pojava (kod nas) mušice gljiva (Bradysia spp. Sciaridae) čije se larve
hrane micelijom gljive a u proizvodnji povrća podgrizaju stabla rasada,
i hrane se korenskim dlačicama i korenom kao i ostacima organske ma-
terije u kompostu, a mogu biti i vektori gljive prouzrokovača sive truleži.
Za suzbijanje skarida treba koristiti Bacillus thuringiensis var. isralieusis
(na primer domaći preparat K. stop).

Danas se koriste i druga deklarisana organska i organsko-mineralna
đubriva kao što su kompost nastao radom glista (glistinjak), muva, za-
tim kompost iz biofermentacije drugih biljnih sirovina (koštice odnosno

Džamić R, Stevanović, 2001

Page 127

135

Naj bolje se ču va po vr će u od go va ra ju ćim spre mi šti ma za od re đe nu
po vr tar sku vr stu.

Bez obzira na način i vreme korišćenja povrća, u periodu od berbe
do trpeze moraju se primenjivati sve sanitarne mere i mere higijene. Ve-
oma često povrće se naknadno (posle berbe) hemijski i mikrobiološki
zagadi. To su najčešće izazivači bolesti “prljavih ruku” (izazvani mikroor-
ganizmima Salmonela i Escherichia coli) ali i mogući hemijski i mikro-
biološki kontaminenti. Mikrobiološki procesi se ubrzavaju ako ubrano
povrće duže vreme stoji na suncu.

Pravilnom berbom, sortiranjem i hlađenjem omogućuje se kratko-
trajno ili duže čuvanje povrća. Kada se ono iznosi na tržište mora uz za-
htevani kvalitet, biti u odgovarajućoj ambalaži. Ambalaža omogućuje
bolji transport, manja oštećenja i ono što je bitno privlači kupca. Čista i
odgovarajuća za vrstu ali i sortu (po boji i obliku) omogućuje bolji pla-
sman povrća. Ne treba zaboraviti da se povrće kupuje očima. Zato i po-
vrće iz bio-bašte mora odgovarati standardima za datu vrstu i sortu. Jer
primenom svih mera i metoda u bio-baštovanstvu povrće je bez ošteće-
nja, zdravo a uz to pravog ukusa i mirisa za datu vrstu i sortu.

Iz bio-bašte treba koristiti i sve korisne biljke (cveće, začinsko–leko-
vite vrste) sveže ili sušeno, a biljne ostatke (zdrave) treba kompostirati.
Tako bio-bašta ostvaruje veći prihod, a što je najvažnije daje i veću korist
bio-baštovanu.

Vlada Vozar sa obiljem povrća na pijaci Moj salaš u Novom Sadu

Page 128

136

Intenzivno korišćenje baštenskog zemljišta

Similer Documents