Download Angela Farrini - Ranjena Lastavica PDF

TitleAngela Farrini - Ranjena Lastavica
File Size1.4 MB
Total Pages50
Document Text Contents
Page 1

Zvoncica&Foxy


~ 1 ~

Bosnaunited

Page 2

Zvoncica&Foxy












Angela Farrini


Ranjena lastavica




~ 2 ~
Bosnaunited

Page 25

Zvoncica&Foxy

- Idem da ga probudim! - odlučno je rekla Marčela i naredila
Danijelu da se skloni u kuću, da dečak slučajno ne bi posumnjao kako i
on zna.

Posle toga, izvedena je velika, plemenita prevara: Marčela je
objasnila Emanuelu da je Tanja došla ranije, jer veruje da je lastavica
već ozdravila, a i plaši se da bi Đanina mogla da se probudi i da sve
pokvari. Emanuel je skočio iz kreveta, na brzinu se umio i obukao i
istrčao iz kuće, kao da beži od požara.

Pao je pravo u zagrljaj svoje buduće učiteljice.
- Hvala ti što si došla rano. I ja sam se plašio da će mama da se

probudi, i da će me grditi što sam doneo pticu. Idemo! - rekao je dečak
ponosan na svoju misiju.

Ušli su na prstima u podrum da ne uznemire lastu. Tanja se pravila
da je strašno iznenađena što je lasta tako živahna, i što udara po kutiji.
Objasnila je:

- Jesam li ti rekla da će da ozdravi? Vidiš kako je nestrpljiva da
poleti!

Dečaku su sijale oči od sreće. Pažljivo je uzeo lastu u ruke i izneo je
napolje. Marčela je donela makaze i skinula zavoj sa lastinog krila,
umazanog mlevenom kafom.

- Sad je brzo pusti da se ne uplaši! - rekla je Tanja, da dečak ne bi
imao vremena da proveri stanje krila, i da eventualno ne bi ustanovio
da nema ni traga od rane.

Otvorio je ruku i lastavica je poletela uvis. Sletela je na granu drveta
u dvorištu, a onda na drugu, pa na treću granu, kao da ne veruje da je
slobodna. Zatim se, kada se konačno uverila da više nije u kutiji, vinula
visoko i nestala iz vidokruga Emanuela, Marčela i Tatjane.

Emanuel je skakao od sreće, oči su mu se caklile i kolutale kao dve
staklene kugle na viteški sreće.

Marčela ga je zagrlila i zahvalno pogledala Tatjanu. Svi su krenuli
prema kući.






~ 25 ~
Bosnaunited

Page 26

Zvoncica&Foxy

Ušh su u kuću, gde ih je, u hodniku, dočekao Danijel.
- O, dobar dan, gospođice Berkovska.
- Tata, možeš da je zoveš Tanja. Ona je sada naša. Pristala je da

dolazi svakog dana, a možda...
- Ako pristane, može ovde dobiti apartman. Tako će uvek biti sa

tobom.
- Zahvaljujem, ali, to su već detalji o kojima nisam razmišljala.

Zatekli ste me.
- Bilo bi to divno! - ubacila se Marčela.
Emanuel ju je molećivo pogledao. Ko bi odoleo molbi jednog

plavokosog, nežnog dečaka, kojeg toliko štite od tuge? Ali, iz nekog
razloga Tatjana se uplašila ove ponude i htela je odluku da odloži, dok
ne vidi koliko je ona ugrožava?

- Molim vas, pristanite! Obezbediću vam sve što je neophodno da
spremate diplomski rad - imaćete stalan pristup internetu, vrhunsku
računarsku opremu i literaturu koja vam je neophodna. U mojoj
kompaniji postoji Odeljenje za razvoj, koje je pravi mali naučni institut
iz oblasti biotehnologije - u njemu su mladi ljudi koji će, za dodatnu
platu, da vam skidaju sa interneta sve što vam je potrebno...

- Moj naučni rad se upravo bazira na primeni nuklearne fizike u
zaštiti prirodnih resursa, pre svega protiv zloupotreba biotehnologije.
Volela bih da upoznam rad vašeg odeljenja za razvoj - rekla je Tatjana u
kojoj se, ponovo, probudio istraživački žar.

- Naravno! Na sve pristajem, samo budite ovde! - ushićeno je rekao
Danijel.

Nije znala šta da odgovori.
Srećom, nije morala odmah to da učini. U hodniku se, u kućnoj

haljini ogrnutoj preko pidžame, pojavila Đanina Leoni, i pospano,
obuzdavajući zevanje, upitala.

- Šta se to ovde dešava tako rano?
Emanuel je, očigledno u strahu da bi neko mogao da kaže ono što

Đanina nikako ne sme da sazna, požurio da odgovori na majčino pitanje,
ali je to uradio prilično nespretno:

- Svašta se dešava, mama. Hoćemo, svi hoćemo da Tanja živi sa
nama neko vreme...

Đanina je neprijateljski pogledala Tatjanu, a ova je odgovorila.

~ 26 ~
Bosnaunited

Page 49

Zvoncica&Foxy

- Smem li sada da odem kod Tanje u sobu?
- Zavisi kakve namere imaš - sumnjičavo je rekao Emanuel.
- Imam nameru da je pitam da se uda za mene.
- Onda požuri, šta čekaš, dok nije došao onaj njen kolega što je

zajedno sa njom pisao rad... Ali ti si lepši od njega, ne brini.
- Otkud znaš? Video si tog kolegu?
- Nisam ga video, ali ti si najlepši muškarac na svetu. I najbolji,

i najsnažniji. Hajde, požuri, idi i pitaj je.
- A ti nazovi Marčelu telefonom i reci joj da uzme vozača i da dođe

po tebe.
- A zašto?
- Pa zato što moram da ostanem sam sa Tanjom. Da je ubeđujem da

se uda. Ti misliš da je to tako jednostavno?
- Sa Tanjom ništa nije teško. Sa njom je sve lako i lepo. Ali dobro,

ako ti kažeš, nazvaću Marčelu. A ti idi kod Tanje, brzo.
Ušao je u sobu i zatekao Tanju kako sedi na gomili farmerki, bluzi i

haljina, i gleda u prazno.
Seo je ispred nje i pokazao joj jedan papir.
Uzela je papir u ruke i pogledala: bilo je to sudsko rešenje o

razvodu braka Danijela i Đanine Leoni, rođene Ševalije.
Pogledala ga je ljubopitljivo i ništa nije pitala.
- Sada sam razveden! Slobodan! I sada svi znaju da Đanina nije

Emanuelova majka. I da nas je napustila zato što ima drugog čoveka.
Prema tome, nismo mi krivi - ona je tako htela, da ode. Sada sam
slobodan, i sada... Valjda ćeš sada da mi dozvoliš i više od poljupca?
Hoćeš li? - pitao je, a već počeo da je ljubi.

- Da, sada pošto si slobodan, dozvoliću ti da me poljubiš i ovde, i
ovde, i ovde. I ovde me ljubi, i tu, svuda... I ja ću tebe ljubiti, ovde, i ovde,
i ovde, u vrh malog prsta, i iznad levog oka, i u obrvu. Svuda ću da te
ljubim, sve dok ti ne dosade moji poljupci!

- Voljena moja Tanja, pre će da prođe čitava večnost nego što će
tvoji poljupci da mi dosade - rekao je Danijel i trgao se:

- Hej, pa ti si uvek bila naša zajednička savest. Molim te, ne dozvoli
mi još da te ljubim onako kako bih hteo, ne daj mojim rukama da
dotaknu tvoju kožu ispod majice, ne dozvoli da planem pre nego što
Marčela dođe i ne povede Emanuela...

~ 49 ~
Bosnaunited

Page 50

Zvoncica&Foxy

Tog trenutka čulo se zvono na vratima, a ubrzo zatim i glas
dobrodušne Marčele.

- Danijele, Tanja, nas dvoje odlazimo, možete da zaključate vrata za
nama. Doviđenja!

- I ne zaboravi da je pitaš ono, jesi li čuo? - dobacio je Emanuel kada
je već bio izašao.

Danijel je zaključao vrata za njima, prišao Tanji i, tragajući za
najslađim mestom na njenom telu, između poljubaca tiho prozborio:

- Dobro je da me je Emanuel podsetio, inače bih potpuno zaboravio
da te pitam: hoćeš li da se udaš za mene?

- Udaću se za tebe! Ako ćeš me uvek ljubiti kao sada, i još više, i
ovde, i tu...

A onda su poljupci poklopili njene reči i govorili sve.


Kraj

~ 50 ~
Bosnaunited

Similer Documents